Техника и технологија за 5. разред

техника , технологија

техника, технологија

техника технологија

Saobraćaj: vrste, struktura,
funkcija

Saobraćaj predstavlja razmenu
dobara i usluga između ljudi uz upotrebu saobraćajnih sredstava i saobraćajnih puteva.

 Saobraćajna
sredstva  su automobili, kamioni, avioni,
brodovi, železnica, bicikl itd.

Saobraćajne sisteme čine
saobraćajna sredstva i drugi prateći objekti  i uređaji.

Saobraćajne sisteme delimo
na: vodeni, vazdušni,
kosmički, kopneni.

-Kako je tekao razvoj vodenog
saobraćaja?

Čovek je prvo koristio
stabla koja su plutala po vodi da bi savladao vodene prepreke. Dubljenjem drveta
je načininio prvi čamac, kasnije pravi brodove koji su pokretani veslima, potom
su koristili jedra za pokretanje brodova sa jednim jarbolom, pa sa tri jarbola.
Pojavom parnih mašina prešlo se izradu parobroda koji su u prvo vreme koristili
za pogon bočni točak. Značajn napredak je napravljen pojavom dizel motora koji je
omogućio dalji razvoj brodova. U novije vreme se prave brodovi na nuklearni pogon.

    parobrod

   brod

-Kako je tekao razvoj vazduhoplovstva?

Prvi uspešni letovi su
obavljeni početkom 19. veka i to u balonima koji su punjeni gasovima lakšim od vazduha.
Prvi let avionom su ostvarili braća Rajt 1903. godine u avionu sopstevene konstrukcije,
a let je trajao 12 sekundi.Čarls Lindberg je preleteo 1927. godine Atlanski okean
i put od Njujorka do Pariza tj. 5800 km jepreleteo za 33 sata.

Posle 2. svetskog rata
je posebno izražen razvoj avio undustrije, gde su avioni postali veoma udobni za
prevoz putnika uz povećanu sigurnost i bezbednost. Kontrola leta se vrši uz pomoć
centara sa radarskim sistemom osmatranja.

-Kakav je to železnički
saobraćaj?

To je saobraćaj koji se
odvija železičkom prugom, a saobraćajna sredstva čine lokomotiva kao vučno sredstvo
i vagoni. Prve lokomotive su bile na parni pogon, posle su pravljene  lokomotive
sa dizel motorom i električne lokomotive. Danas  železnički saobraćaj postaje
moderniji i postižu se velike brzine, a prave se i lebdeći vozovi praktično lebde
po jednoj šini.

-Šta je doprinelo brzom
razvoju  drumskog saobraćaja?

To je svakako pronalazak
točka, a potom  pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

-Kako se zovu površine
kuda se odvija saobraćaj?

Površine kojim se odvija
saobraćaj su drumovi, a to su površine koje su pokrivene različitim materijalima
kao što su kamen, beton, asfalt.

-Šta je kolovoz?

To je put kojim se
kreću motorna vozila.

-Šta je kolovozna trka?

To je deo kolovoza kojim
se odvija saobraćaj u jednom smeru.

-Šta je saobraćajna traka?

To je deo kolovoza za saobraćaj
jednog reda vozila.

-Šta je trotoar?

To je prostor predviđen
za kretanje pešaka.

-Ko su sve učesnici drumskog
saobraćaja?

To su pešaci, vozači i
putnici.

Modelovanje od ideje do realizacije

Radi
lakšeg međusobnog sporazumevanja u tehnici i proizvodnji  ljudi grafički komuniciraju tj. služe se
tehničkom dokumentacijom.Ona
se sastoji od različitih vrsta tehničkih crteža , skica, šema i sličnih
dokumenata.

U procesu stvaranja nekog predmeta prvo
se rađa ideja koja se u tehnici obično saopštava skicom.

 Onda sledi izrada tehničkog crteža, a onda izrada
predmeta.

Skica je crtež nacrtan slobodnom rukom, bez pribora.

materijali

Energija sunca

Sunce zrači toplotnu energiju i svetlost. Pod uticajem Sunca omogućeno je kruženje vode u prirodi. Veoma davno pod uticajem Sunca omogućeno je nastajanje uglja i nafte. Živi svet na planeti Zemlji opstaje zahvaljujući energiji Sunca koju neprekidno crpi. Sunčevu energiju preuzimamo svakodnevno na više načina. Dok se krećemo po lepom i sunčanom vremenu, direkto koristimo zračenje Sunca.

Proizvodnja toplotne energije

 Energija Sunca se veoma efikasno može iskoristiti za proizvodnju toplote neophodne za grejanje prostora i zagrejavanje vode. Od ukupne energije koja se troši čak 75-80% otpada upravo na grejanje prostora i vode.

 Solarni kolektori koriste energiju Sunca, a toplotne pumpe energiju iz zemlje, vode i vazduha.

Od ukupne sunčeve energije preko 50% iste se apsorbuje u zemlju. Tako zemlja predstavlja akumulator toplote sunčevog zračenja koji se može iskoristiti. Sunčevu toplotnu energiju možemo iskoristiti na dva načina i to direktnim apsorbovanjem preko solarnih kolektora ili korišćenjem toplotnih pumpi koje preuzimaju sunčevu energiju akumuliranu u zemlju. Solarni kolektori su pravo rešenje za područje Srbije gde ima dosta sunčanih dana. Takođe temperaturni opseg podzemnih voda je idealan za korišćenje toplotnih pumpi.

Solarni kolektori se postavljaju na krov zgrade okrenut sunčenoj strani, da bi nesmetano uzimali toplotu od Sunca.

Počeci regulisanja saobraćaja
datiraju iz vremena rimskog cara Pompeja, koji je još u 6. veku pre n.e, regulisao saobraćaj kočija i pešaka.

Godine 1904. u Engleskoj se pojavljuje sistem
saobraćajnih znakova oblika kruga, trougla i četvorougla,
ali uglavnomsatekstualnim
porukama. Taj sistem nije prihvaćen u Evropi.

Prvi saobraćajni znakovi
nalik na današnje pojavili su se 1907. u Nemačkoj.

Saobraćajna pravila su
pravila koja određuju kako će se svi učesnici  saobraćaja  ponašati u saobraćaju, ko u odnosu na koga ima
prednost.

Pravilno i bezbedno odvijanje
saobraćaja omogućava svakako verikalna, horizontalna i svetlosna signalizacija.

Saobraćajne znakove smo podelili na:

 1.Znakove obaveštenja,

 2.Znakove izričitih
naredbi i obaveze

 3. Znakove opasnosti.

Pešaci treba da se kreću trotoarom i to njegovim desnim krajem.

Pešak prelazi ulicu na obeleženom mestu koje se zove pešački prelaz, ali uvek oprezno i poštujući semafor tj. prelaziti kada je na semaforu upaljeno zeleno svetlo.

 Ako na ulici nema u blizini pešački prelaz na takvom mestu pešak može preći ulicu, tj.  ako je udaljenost od njega do najbližeg pešačkog prelaza veća od 100 m, ali tada veoma oprezno gledajući prvo levo pa desno da li nailazi neki automobil.

 Na kolovozu nije dozvoljeno igranje, kao ni pored njega.

 Pešak se van naseljenog mesta kreće levom stranom uz ivicu kolovoza da mu vozila idu u susret, a organizovana kolona se kreće desnom stranom i to po 2 u paru.

saobraćajni bukvar