Saobraćaj: vrste, struktura, funkcija
Vodeni saobraćaj
Vodeni saobraćaj obuhvata celokupan saobraćaj koji se
odvija na vodenim površinama (moru, jezerima, rekama, kanalima). Međutim,
daleko najveći značaj u okviru vodenog saobraćaja ima pomorski saobraćaj.
Ideju da koristi vodeni put za kretanje, praistoriski
čovek je dobio posmatranjem kakvog stabla ili grane koja je voda nosila i na kome
je bila ptica ili koja druga životinja. U daljem usavršavanju ovog pronalaska čovek
je počeo da koristi sopstvene ruke za veslanje i upravljanje, da dubi stablo i
time snižava težište te povećava stabilnost prvobitnih plovnih objekata, da
povezuje više stabala u splav itd. Sa veslanja rukama prelazi na veslanje
granom kojoj sve više podešava oblik te dobija i – veslo. Postepenim
povećavanjem čamca razvio se brod sa veslima koji je kroz dugi niz vekova
vladao u vodenom saobraćaju, uz povećavanje broja vesala i veslača.
Može se konstatovati da je Istorija pomorskog saobraćaja
veoma duga još od Fenična, preko starih Grka i Rimljana, pa sve do srednjeg veka
i Velikih geografskih otkrića. Međutim, za današnji morski saobraćaj od velike
važnosti su događaji sa početka XIX veka:
- uspostavljane prvih redovnih pomorskih linija širom
sveta, posebno između Evrope i Severne Amerike (saobraćaj na njima su održavali
brzi jedrenjaci – kliperi, čiji je razvoj kulminirao u periodu 1840-1870)
- pronalazak prvog broda na mehanički pogon (Clermont),
koga je konstruisao 1807. godine Robert Fulton (“Klermon” je održavao redovan
saobraćaj na reci Hadson, SAD);
- prvo putovanje parobrodom preko Atlantika - parobrod
Savannah je prvi prešao Atlantik 1819. godine (Njujork – Liverpul) za 29 dana;
- prva redovna transatlantska putnička linija uvedena je
1838. godine;
- krajem XIX vijeka u Baltiĉkom moru počinju da koriste
prve feribote za prevoz železničkih kompozicija.
- značajna unapređenja
parobroda predstavljali su: uvođenje elise (1840) i čelične armature (1860).
To je uticalo na
povećanje učešća parobroda u tonaži svetske mornarice, koje je 1850. godine
iznosilo samo 6%, a 1892. godine već 50%.Istorijski značaj u pomorskom teretnom
saobraćaju ima brod „Protos“, koji je 1880.godine dovezao na Londonsko tržište
zamrznuto meso iz Australije, čime je počeo prekookeanski prevoz lako
kvarljivih proizvoda (mesa, maslaca, citrusovog voća, banana).
MORSKI SAOBRAĆAJ ima prvorazredni značaj za ostvarivanje spoljne trgovine. On
obezbeđuje oko 4/5 ukupnog transporta u međunarodnoj trgovini. U njemu je
posebno veliki udeo prevoza tereta (nafte, derivata, ruda, uglja, žita itd.).
Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta godišnje. Morski
transport preveze relativno mali deo ukupnog fizičkog obima prevezenog tereta,
ali zbog velikog prosečnog rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od
ukupnog svetskog prevoza robe. Rokovi dostave roba u vodenom transportu su
najveći. To je povezano kako s velikim rastojanjima, tako i sa činjeniocom da
je svetska trgovačka flota jako zavisna od međunarodne trgovine naftom. U
porastu su međunarodni morski prevozi rasutih tereta, posebno uglja, žita,
nerudnih sirovina.
U osnovi savremeni brodovi se dele na : putnički, teretni, specijalni.
Savremeni putnički brodovi podsećaju na luksuzne hotele koji imaju na raspolaganju bioskopske i TV sale, bazene za kupanje, restorane, prodavnice i dr.
ima zapreminu od 220.000 tona, 16 palubi, 2.706
soba i može da primi 6.360 putnika pored 2.000 članova posade.
Ploveća oaza, dugačka 360
metara, nudi putnicima do sada neviđene atrakcije. Ljubiteljima aktivnog odmora
na raspolaganju su bazen sa talasima za surfovanje, teren za golf i klizalište,
a za one koji više vole da se odmaraju tu su peščana plaža i park veličine
fudbalskog terena, nazvan Central park.
Izgradnja broda je koštala
900 miliona evra. Dug je 360 metara, širok 47 metara, a visina od nivoa mora mu
je 65 metara. Poređenja radi, pomenućemo samo da je "Titanik" bio
dugačak 269 metara i 28 širok, a dosadašnji rekorder "Kvin Meri II",
345 sa 45 metara.
Central park - prvi "živi" park na moru.
Specijalni brodovi - namenjeni za posebne poslove i zadatke -ribarski brodovi, tegljači, ledolomci, trajekti,jahte, jedrilice, brodovi-svetionici, brodovi za polaganje kabela, brodovi- dizalice.
