Štampaj knjiguŠtampaj knjigu

Saobraćaj: vrste, struktura, funkcija

Saobraćaj: vrste, struktura,
funkcija

 

Saobraćaj predstavlja razmenu
dobara i usluga između ljudi uz upotrebu saobraćajnih sredstava i saobraćajnih puteva.

 saobraćaj

 Saobraćajna
sredstva 
 su automobili, kamioni, avioni,
brodovi, železnica, bicikl itd.

saobraćaj


Saobraćajne sisteme čine
saobraćajna sredstva i drugi prateći objekti  i uređaji.

Saobraćajne sisteme delimo
na: vodeni, 
vazdušni,
kosmički, kopneni.

 

-Kako je tekao razvoj vodenog
saobraćaja?

Čovek je prvo koristio
stabla koja su plutala po vodi da bi savladao vodene prepreke. Dubljenjem drveta
je načininio prvi čamac, kasnije pravi brodove koji su pokretani veslima, potom
su koristili jedra za pokretanje brodova sa jednim jarbolom, pa sa tri jarbola.
Pojavom parnih mašina prešlo se izradu parobroda koji su u prvo vreme koristili
za pogon bočni točak. Značajn napredak je napravljen pojavom dizel motora koji je
omogućio dalji razvoj brodova. U novije vreme se prave brodovi na nuklearni pogon.

 saobraćaj   parobrod

saobraćaj   brod

-Kako je tekao razvoj vazduhoplovstva?

Prvi uspešni letovi su
obavljeni početkom 19. veka i to u balonima koji su punjeni gasovima lakšim od vazduha.
Prvi let avionom su ostvarili braća Rajt 1903. godine u avionu sopstevene konstrukcije,
a let je trajao 12 sekundi.Čarls Lindberg je preleteo 1927. godine Atlanski okean
i put od Njujorka do Pariza tj. 5800 km jepreleteo za 33 sata.

Posle 2. svetskog rata
je posebno izražen razvoj avio undustrije, gde su avioni postali veoma udobni za
prevoz putnika uz povećanu sigurnost i bezbednost. Kontrola leta se vrši uz pomoć
centara sa radarskim sistemom osmatranja.

saobraćaj

saobraćaj

-Kakav je to železnički
saobraćaj?

To je saobraćaj koji se
odvija železičkom prugom, a saobraćajna sredstva čine lokomotiva kao vučno sredstvo
i vagoni. Prve lokomotive su bile na parni pogon, posle su pravljene  lokomotive
sa dizel motorom i električne lokomotive. Danas  železnički saobraćaj postaje
moderniji i postižu se velike brzine, a prave se i lebdeći vozovi praktično lebde
po jednoj šini.

saobraćaj

saobraćaj

-Šta je doprinelo brzom
razvoju  drumskog saobraćaja?

To je svakako pronalazak
točka, a potom  pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

 

-Kako se zovu površine
kuda se odvija saobraćaj?

 

 

 

Površine kojim se odvija
saobraćaj su drumovi, a to su površine koje su pokrivene različitim materijalima
kao što su kamen, beton, asfalt.

 

-Šta je kolovoz?

To je put kojim se
kreću motorna vozila.

 

-Šta je kolovozna trka?

To je deo kolovoza kojim
se odvija saobraćaj u jednom smeru.

 

-Šta je saobraćajna traka?

To je deo kolovoza za saobraćaj
jednog reda vozila.

 

-Šta je trotoar?

To je prostor predviđen
za kretanje pešaka.

 saobraćaj

-Ko su sve učesnici drumskog
saobraćaja?

To su pešaci, vozači i
putnici.


Sajt: Digitalna škola
Kurs: Техника и технологија за 5. разред
Knjiga: Saobraćaj: vrste, struktura, funkcija
Štampao/la: Korisnik u ulozi gosta
Datum: Sunday, 3. July 2022., 13:17

Saobraćaj: vrste, struktura, funkcija

Saobraćaj predstavlja razmenu dobara i usluga između ljudi uz upotrebu saobraćajnih sredstava i saobraćajnih puteva.

 saobraćaj

 Saobraćajna sredstva  su automobili, kamioni, avioni, brodovi, železnica, bicikl itd.

saobraćaj


Saobraćajne sisteme čine saobraćajna sredstva i drugi prateći objekti  i uređaji.

Saobraćajne sisteme delimo na: vodeni, vazdušni, kosmički, kopneni.

 

-Kako je tekao razvoj vodenog saobraćaja?

Čovek je prvo koristio stabla koja su plutala po vodi da bi savladao vodene prepreke. Dubljenjem drveta je načininio prvi čamac, kasnije pravi brodove koji su pokretani veslima, potom su koristili jedra za pokretanje brodova sa jednim jarbolom, pa sa tri jarbola. Pojavom parnih mašina prešlo se izradu parobroda koji su u prvo vreme koristili za pogon bočni točak. Značajn napredak je napravljen pojavom dizel motora koji je omogućio dalji razvoj brodova. U novije vreme se prave brodovi na nuklearni pogon.

 saobraćaj   parobrod

saobraćaj   brod

-Kako je tekao razvoj vazduhoplovstva?

Prvi uspešni letovi su obavljeni početkom 19. veka i to u balonima koji su punjeni gasovima lakšim od vazduha. Prvi let avionom su ostvarili braća Rajt 1903. godine u avionu sopstevene konstrukcije, a let je trajao 12 sekundi.Čarls Lindberg je preleteo 1927. godine Atlanski okean i put od Njujorka do Pariza tj. 5800 km jepreleteo za 33 sata.

Posle 2. svetskog rata je posebno izražen razvoj avio undustrije, gde su avioni postali veoma udobni za prevoz putnika uz povećanu sigurnost i bezbednost. Kontrola leta se vrši uz pomoć centara sa radarskim sistemom osmatranja.

saobraćaj

saobraćaj


Železnički saobraćaj je saobraćaj koji se odvija železičkom prugom, a saobraćajna sredstva čine lokomotiva kao vučno sredstvo i vagoni. Prve lokomotive su bile na parni pogon, posle su pravljene  lokomotive sa dizel motorom i električne lokomotive. Danas  železnički saobraćaj postaje moderniji i postižu se velike brzine, a prave se i lebdeći vozovi praktično lebde po jednoj šini.

saobraćaj

saobraćaj

 Brzom razvoju  drumskog saobraćaja je doprineo svakako pronalazak točka, a potom  pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

 

Površine kojim se odvija saobraćaj su drumovi, a to su površine koje su pokrivene različitim materijalima kao što su kamen, beton, asfalt.

 

Kolovoz je put kojim se kreću motorna vozila.

Kolovozna trka je deo kolovoza kojim se odvija saobraćaj u jednom smeru.

Saobraćajna traka je deo kolovoza za saobraćaj jednog reda vozila.

Trotoar je prostor predviđen za kretanje pešaka.

 saobraćaj

-Ko su sve učesnici drumskog saobraćaja?

To su pešaci, vozači i putnici.


Drumski saobraćaj

Drumski saobraćaj je saobraćaj koji se odvija na putevima . Učesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pešice, jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi učesnici u saobraćaju.

Drumski saobraćaj spada u najstarije načine zadovoljavanja potreba u prevozu. Utabana staza, račvasta grana koju je vukao praistorijski čovek i tovarna životinja su prva saobraćajna sredstva i saobraćajnice. Teret je postajao veći pa je ideja o točku brzo zaživela u praksi. Oko 3250. godine p.n.e. u Mesopotamiji počinju upotrebu točka na kolicima.
Zaprežno drumsko vozilo i jahaća tovarna životinja bili su dugi niz vekova sve do današnjih dana vladajuće prevozno sredstvo.

Ljudi su u početku gradili saobraćajna sredstva prilagođena prirodnim putevima, a kasnije pronalskom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, i motorna saobraćajna sredstva.Uporedo sa razvojem saobraćajnih sredstava ljudi su počeli graditi i moderne puteve za njh.

Drumski saobraćaj je deo suvozemnog saobraćaja, a odvija se po površinama koje su pokrivene različitim materijalima kao što su kamen, beton i asfalt.Takve površine se nazivaju drumovi ili putevi, pa se prema tome i ovaj saobraćajni sistem naziva sistem drumskog saobraćaja.

Put kojim se kreću automobili, motori, autobusi, traktori, bicikli... naziva se kolovoz.Deo kolovoza koji služi za kretanje samo u jednom pravcu naziva se kolovozna traka.Deo kolovoza za saobraćaj jednog reda vozila je saobraćajna traka.Pešaci se kreću prostorom koji je za to predviđen i na kome su oni bezbedni, a zove se trotoar.

savremena saobraćajnica

Nekada se putovalo ovako...

putovanje nekada

... danas ovako...

automobil

...a u budućnosti? Možda ovako.

automobil budućnosti


Železnički saobraćaj

Železnički saobraćaj se odvija železničkom prugom, a saobraćajna sredstva čine lokomotiva, kao vučno sredstvo, i vagoni. Sistem železničkog saobraćaja čine, osim pruge i vozila i sistem za regulisanje i železnička stanica.

Istorijat razvoja železnice

Što se tiče istorije železnice, ona datira još iz starog Egipta kada su se  koristili sinski putevi u vidu žlebova u kamenu. Kasnije, u XV veku koristila su se železnicka vozila i rudarska kolica za prevoz rude. Početkom XIX veka sinskim vozilima obavljao se prevoz radnika. Izgradnja sinskih puteva uticala je na postizanje napredka u izgradnji sinskih vozila. Spajanjem sinskih vozila dobila se kompozicija.
   Francuski inženjer Bomon, koji je radio u engleskim rudnicima, izgradio je 1602. godine novi tip sinskih kola kojima je dao naziv vagon. Ovaj naziv se zadržao do danas. Nosivost ovih prvih vagona iznosila je 5,2 t i bila je znatno veća u odnosu na dotadašnje kapaciteta, kako drumskih, tako i sinskih vozila.
   Pored svih napora oko unapređenja sinskih vozila, sinski saobracaj nije mogao da pokaže svoju pravu vrednost dok se oslanjao na konjsku vuču. 
   Uvođenjem parne vuče dolazi do izrade prve lokomotive Xorxa Stivensona nazvane "lokomotejšn". Stivensova lokomotiva prevukla je 17. septembra 1825. godine kompoziciju od 12 teretnih i 22 putnička vagona sa 90 t robe i 450 putnika, prosečnom brzinom od 15 km/h i maksimalnom brzinom od 19 km/h. 
   Stivenson 1830. godine gradi nove pruge i novu lokomotivu koju naziva Raketa. Raketa se kreće mnogo većom brzinom od prethodne lokomotive - 56 km/h.
 
   Vremenom su usledile konstruktivne promene parnih lokomotiva. Njihova brzina i snaga stalno su se povećavale. Parna lokomotiva je kasnije zamenjena lokomotivom na elektrovuču. 

      Rekordne brzine na železnici od 380 km/h, ostvarene su 26.02.1981. godine na Francuskoj novoj pruzi. Na pruzi Pariz-Serbur lokomotiva sa pogonom na gasnu turbinu, odnosno turbo voz prevozi 3000 putnika. Prevoz se obavlja prosečnom brzinom od 200 km/h, a maksimalnom od 300 km/h.

A danas brzi vozovi (Maglev) se kreću brzinom do 900 km/h.

pruga uskog koloseka

Pruga uskog koloseka

 

Vozovi budućnosti

Jureći 430 km/čas, futuristički voz sa magnetnom levitacijom putovanje od 30 km pretvara u ugodnu 8-minutnu vožnju. Bezbedna i efikasna MAGLEV tehnologija bi mogla da promeni način na koji putujemo.

 

Vazdušni i kosmički saobraćaj


Prvi let u istoriji čovečanstva napravili su braća Rajt u avonu vlastite konstrukcije

Vazdušni saobraćaj se obavlja u vazduhu.

Vazdušni saobraćaj se obavlja avionima raznih vrsta i helikopterima.Vazdušni saobraćaj je najbrži vid saobraćaja kojim se danas prevoze putnici i roba, ali je i najskuplji. Ima posebno veliki značaj u međunarodnom prevozu putnika na velikim udaljenostima.

Želja čoveka da uzleti kao ptica seže u daleku prošlost. Svima je poznata grčka legenda o Ikaru Dedalu koji su uz pomoć voska slepili ptičja pera na grane i pobegli s ostrva na kojem su bili zatvoreni.Leonardo da Vinči izradio je nacrte za avion u 15. veku. Prvi poznati let izveli su Jean-francois Pilatre de Rozier i Francois d"Arlandes s balonom,  lakšim od vazduha. Najveći izazov bio je i dalje konstruisati upravljiv avion.

Začeci razvoja modernog vazdušnog saobraćaja vezuju se za 1903. godinu i braću Rajt (Wright), koji su sa svojim avionom ‚‚Kittyhawk‚‚ 

Prave početke razvoja komercijalnog saobraćaja, ipak,treba tražiti u 1919. godini. Kada se u razmaku od par meseci otvara redovan vazdušni saobraćaj na više linija u Evropi. Putovanje avionom je u tom periodu predstavljalo privilegiju izuzetno bogatih, jer su troškovi leta bili izuzetno visoki, a kapacitet aviona veoma mali.

Vazdušni saobraćaj proteklih decenija ostvaruje najdinamičniji razvoj od svih vidova transporta. 

Vazdušna saobraćajna sredstva nekad…

 Luj Blerio - jednokrilac       avion sa mlaznim motorom     Clement Ader-ov avion iz 1890g.


Nakon rakete avion je najbrže sredstvo za prevoz. Veliki putnički avioni lete brzinom i do 900 km/h dok manji, jednomotorni mogu dostići brzine oko 175 km/h. Nadzvučnim brzinama danas lete vojni i neki pokusni avioni. Dva najpoznatija nadzvučna putnička aviona  Concorde i Tupoljev Tu-144 su prizemljena.

Najbrže je leteo NASA-in pokusni avion X-43 koji je dosegao brzinu devet puta veću od brzine zvuka a najbrži avion u upotrebi je MIG31. Najveći nadzvučni avion ikada proizveden, strateški bombarder Tupoljev Tu 160 još je u upotrebi.

Vazdušna saobraćajna sredstva danas..

Boeing 777          Spaceshipone, putnički svemirski avion  lovac F 117-A   ERBAS A 380

Čovek se nije zadovoljio samo osvajanjem vazdušnog prostora koji mi nazivamo nebo. Poslednjih decenija svedoci smo uspešnih letova van naše planete .Čovek je uspršno izveo ekspediciju spuštanja na Mesec sa ljudskom posadom i ekspedicije na Mars i druge planete bez ljudske posade. Izrađena je prva međunarodna stanica koja vrši istraživanja svemira.

Svemirska stanica Prvi svemirski hotelSvemirska raketa


Vodeni saobraćaj



brod

Vodeni saobraćaj obuhvata celokupan saobraćaj koji se odvija na vodenim površinama (moru, jezerima, rekama, kanalima). Međutim, daleko najveći značaj u okviru vodenog saobraćaja ima pomorski saobraćaj.

Ideju da koristi vodeni put za kretanje, praistoriski čovek je dobio posmatranjem kakvog stabla ili grane koja je voda nosila i na kome je bila ptica ili koja druga životinja. U daljem usavršavanju ovog pronalaska čovek je počeo da koristi sopstvene ruke za veslanje i upravljanje, da dubi stablo i time snižava težište te povećava stabilnost prvobitnih plovnih objekata, da povezuje više stabala u splav itd. Sa veslanja rukama prelazi na veslanje granom kojoj sve više podešava oblik te dobija i – veslo. Postepenim povećavanjem čamca razvio se brod sa veslima koji je kroz dugi niz vekova vladao u vodenom saobraćaju, uz povećavanje broja vesala i veslača.

Može se konstatovati da je Istorija pomorskog saobraćaja veoma duga još od Fenična, preko starih Grka i Rimljana, pa sve do srednjeg veka i Velikih geografskih otkrića. Međutim, za današnji morski saobraćaj od velike važnosti su događaji sa početka XIX veka:

- uspostavljane prvih redovnih pomorskih linija širom sveta, posebno između Evrope i Severne Amerike (saobraćaj na njima su održavali brzi jedrenjaci – kliperi, čiji je razvoj kulminirao u periodu 1840-1870)

- pronalazak prvog broda na mehanički pogon (Clermont), koga je konstruisao 1807. godine Robert Fulton (“Klermon” je održavao redovan saobraćaj na reci Hadson, SAD);

- prvo putovanje parobrodom preko Atlantika - parobrod Savannah je prvi prešao Atlantik 1819. godine (Njujork – Liverpul) za 29 dana;

- prva redovna transatlantska putnička linija uvedena je 1838. godine;

- krajem XIX vijeka u Baltiĉkom moru počinju da koriste prve feribote za prevoz železničkih kompozicija.

-  značajna unapređenja parobroda predstavljali su: uvođenje elise (1840) i čelične armature (1860).

 To je uticalo na povećanje učešća parobroda u tonaži svetske mornarice, koje je 1850. godine iznosilo samo 6%, a 1892. godine već 50%.Istorijski značaj u pomorskom teretnom saobraćaju ima brod „Protos“, koji je 1880.godine dovezao na Londonsko tržište zamrznuto meso iz Australije, čime je počeo prekookeanski prevoz lako kvarljivih proizvoda (mesa, maslaca, citrusovog voća, banana).

MORSKI SAOBRAĆAJ ima prvorazredni značaj za ostvarivanje spoljne trgovine. On obezbeđuje oko 4/5 ukupnog transporta u međunarodnoj trgovini. U njemu je posebno veliki udeo prevoza tereta (nafte, derivata, ruda, uglja, žita itd.). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta godišnje. Morski transport preveze relativno mali deo ukupnog fizičkog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosečnog rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog prevoza robe. Rokovi dostave roba u vodenom transportu su najveći. To je povezano kako s velikim rastojanjima, tako i sa činjeniocom da je svetska trgovačka flota jako zavisna od međunarodne trgovine naftom. U porastu su međunarodni morski prevozi rasutih tereta, posebno uglja, žita, nerudnih sirovina.

U osnovi savremeni brodovi se dele na : putnički, teretni, specijalni.

Savremeni putnički brodovi podsećaju na luksuzne hotele koji imaju na raspolaganju bioskopske i TV sale, bazene za kupanje, restorane, prodavnice  i dr. 

 brod


brod

U Finskoj je porinut najveći transatlanski putnički brod na svetu - Oasis of the Seas. Brod-grad, koji pripada američkoj kompaniji Royal Caribbean,
ima zapreminu od 220.000 tona, 16 palubi, 2.706 soba i može da primi 6.360 putnika pored 2.000 članova posade.

najveći brod

Ploveća oaza, dugačka 360 metara, nudi putnicima do sada neviđene atrakcije. Ljubiteljima aktivnog odmora na raspolaganju su bazen sa talasima za surfovanje, teren za golf i klizalište, a za one koji više vole da se odmaraju tu su peščana plaža i park veličine fudbalskog terena, nazvan Central park.

brod

Izgradnja broda je koštala 900 miliona evra. Dug je 360 metara, širok 47 metara, a visina od nivoa mora mu je 65 metara. Poređenja radi, pomenućemo samo da je "Titanik" bio dugačak 269 metara i 28 širok, a dosadašnji rekorder "Kvin Meri II", 345 sa 45 metara.
Central park - prvi "živi" park na moru.

Specijalni brodovi - namenjeni za posebne poslove i zadatke -ribarski brodovi, tegljači, ledolomcitrajekti,jahte, jedrilice, brodovi-svetionici, brodovi za polaganje kabela, brodovi- dizalice.

nosač aviona     ledolomac       tanker         za postavljanje naftne platformr

nosač aviona                   ledolomac                    tanker                     brod ukrcava naftnu  platformu