Преглед теме
- Општа секција
- ENERGIJA SUNCA
ENERGIJA SUNCA
Сунце је највећи извор енергије на Земљи. Сем непосредног зрачења које греје Земљину површину и ствара климатске услове у свим појасевима, ово зрачење је одговорно и за стално обнављање енергије ветра, морских струја, таласа, водних токова и термалног градијента у океанима. Ова енергија се може искористити на разне начине и употребити као топлотна, електрична, хемијска или механичка енергија.
Најједноставнији начин је сакупљање топлотне енергије, помоћу соларних колектора који дају топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене, радијаторе или подно грејање. Још у време античких Грка је писац Ксенофонт описао како се паметним грађењем може искористити сунчева енергија за грејање кућа зими.
Соларна енергија је у последње време стекла велику популарност као обновљиви извор енергије који са собом не доноси загађење повезано с фосилним горивима.
- ENERGIJA VETRA
ENERGIJA VETRA
Енергија ветра је енергија која потиче од снаге ветра. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вековима користи за добијање механичке, а у новије време и електричне енергије. Међутим, производња електричне енергије из енергије ветра у већим количинама почела је тек после нафтне кризе 1973. Она пружа велике могућности за даљи развој. При крају 2007. светски капацитет електрана на ветар је 94 GW, али то је и даље само 1% од укупне производње електричне енергије. Земље које воде у производњи су: Данска, 19% , Шпанија и Португал, 9%, Немачка и Ирска, 6% Времена се ипак мењају. Производња електричне енергије из ветра се повећала пет пута од 2000. до 2007.
Производња је засад профитабилна и конкурентна по цени класичним изворима (хидроенергијa, термоенергија, нуклеарна енергија) само у крајевима са већим брзинама ветра, као на обали мора и слично. Међутим са растом цена класичних енергената и са падом цена турбина на ветар, очекује се измена овог односа у будућности.
- ENERGIJA VODE
ENERGIJA VODE
Хидроенергија је енергија која потиче од снаге воде (hydro), па отуда и њен назив. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вековима користи за добијање механичке, а већ дуже од сто година и електричне енергије. У старим воденицама за млевење брашна, енергија воде која се креће је преношена на воденичко коло, које се окретало и преко осовине преносило кретање на млински камен, који је дробио зрневље у брашно. Сличан директан механички пренос је кориштен за пилане и разне друге потребе.
Предност директних метода је била једноставност, поузданост и практично „бесплатна“ енергија уз врло мало приметног утицаја на околину.
После открића електричног генератора у 19. веку, почеле су да се граде све веће хидроелектране, где се механичка енергија воде претвара у електричну у генератору. Једна од првих која је производила наизменичну струју, са учешћем Николе Тесле, је подигнута на Нијагариним водопадима, САД и Канада. Предност овога је да се енергија преко жица може пренети на велике удаљености. Раније фабрике су често морале да буду на обалама река да искористе директну хидроенергију, поготово прије открића парне машине. Парне машине међутим нису биле погодне за мале потрошаче, па је тек појава јефтиног електрицитета из хидроелектрана решила тај проблем.
