Увод
Уводна реч приређивача
Ради бољег коришћења једне и друге верзије, потребно је указати на најважније разлике међу њима. У скраћеној верзији изостављени су цео увод и библиографија; поједина поглавља међусобно су спајана тако да је њихов број смањен са 16 на 12; изостављена су нека потпоглавља или су спајана с другима, отуд многи нови поднаслови; неки писци, нарочито они мање значајни, друкчије су размештени унутар поглавља или између њих. Настојао сам ипак да буде што мање избацивања текста а што више збијеног излагања. У току рада често ми је био у мислима стих Бранка Миљковића "Ништа није изгубљено. Само је сажето", у којем је дата лапидарна формула сажетости.
Осим техничких измена, било је и других, важнијих. Ново издање, макар и скраћено, искоришћено је као прилика да се отклоне неки пропусти првога, затим да се књига допуни новим сазнањима и да се поједини њени одељци дораде. Највише новина има у приказу књижевности од првог светског рата до данас. Поглавља у међуратној литератури конципирана су на нов начин. Надреализам је обрађен у истој глави где и експресионизам, као други ток једног истог раздобља које је овде добило назив "Авангарда" (уместо ранијег "Експресионизам"). У поглављу о 30-им и 40-им годинама основне целине распоређене су на друкчији начин, тако да се боље види јединство раздобља, којем је овде дато име "Нови реализам" (уместо ранијег, описног, "ангажована литература и заокрет према реализму"). Задње поглавље, о послератној књижевности, садржи највише допуна: шире су обрађене 60-е године, обухваћена је и књижевност 70-их, указано је на основне развојне тенденције у првој половини 80-их година, дати су основни подаци о сатири и дечјој књижевности.
До овог издања дошло је захваљујући предусретљивости уредника БИГЗ-а који су омогућили да се скраћена Историја српске књижевности појави у едицији "Џепна књига" и тиме постане доступнија ширем кругу читалаца. Посебну захвалност дугујем уредницима Љубиши Јеремићу и Рајку Петрову Ноги. Први је прочитао рукопис у целини и дао ми низ корисних сугестија, нарочито у одељку о послератној прози. Други ми је помогао у доради одељка о послератној поезији. Захвалност дугујем такође Бојани Стојановић, асистенту Филозофског факултета у Новом Саду, за помоћ у прикупљању грађе о садашњем књижевном тренутку и Браниславу Брборићу, који ми је био незамењив саветник у обликовању коначне језичке редакције ове књиге.