Одрживи развој и зелена економија
Заштита животне средине и обезбјеђивање довољне количине безбједне хране за човјечанство представљају два велика изазова двадесет првог вијека. Цјелокупна свјетска популација је суочена са проблемима који су у највећој мјери последица човјекових активности и жеље за профитом, вишим стандардом и бољим квалитетом живота. Са друге стране, производња хране је још једна тема о којој се јако много дискутује са јасним смјерницама у правцу развијања технологија које неће додатно загађивати животну средину, а које ће обезбједити квалитетну и безбједну храну за постојеће становништво и будуће генерације.
Климатске промјене, економска и енергетска криза, и сви претходно поменути проблеми намећу потребу за корјенитим друштвено-економским промјенама у градовима 21. вијека и то у правцу подстицања такозване „зелене економије". Концепт зелене економије подразумијева широко коришћење обновљивих извора енергије, повећање броја радних мјеста и инвестиција у такозваним зеленим гранама индустрије. Зелена економија се дефинише као она која емитује мало угљеника, ефикасно користи природне ресурсе и која је социјално инклузивна. Зелена економија ствара велике шансе за одрживи развој, што подразумијева повећање дохотка, смањење сиромаштва и унапређење квалитета живота. Зелена економија, посебно обновљива енергија је од кључног значаја и за смањење сиромаштва, посебно значајног проблема земаља у развоју..
Пословна заједница сваке државе мора да створи предуслове да зелена економија као саставни дио ширег концепта одрживог развоја постане један од одговора на изазове са којима се суочава савремено човјечанство. Процјене Уједињених Нација за сљедећих 20 година да ће само инвестиције у енергију премашити 350 милијарди долара, док ће 200 милијарди долара бити уложено у развој и „озељењавање" саобраћајног сектора, а по 134 милијарде долара у секторе грађевинарства и туризма. Више од 100 милијарди долара је намијењено плану за управљање...
Кина данас улаже око 400 милијарди долара у зелене технологиј еи полако постаје лидер када је у питању коришћење енергије сунца и вјетра. У Њемачкој, која је такође лидер када су у питању чисте енергије, отворено је око 280 000 радних мјеста захваљујући тренду зелене економије и коришћења одрживих извора енергије.
Урбано планирање може једноставно да допринесе развоју зелене економије кроз трансформацију традиционалних заједница у модерне одрживе заједнице.
15784Већ смо говорили о томе да одрживи град не може да функционише неовисно од окружења већ мора бити у њега интегрисан. Постићи такво окружење подразумијева веома комплексан систем планирања града и управљања његовим унутрашњим токовима и ресурсима. То прије свега значи да планери морају стремити ка новим еколошким методама планирања које ће доприносити успостављању равнотеже између екологије, економије и животне средине. У будућности град мора да постане „интелигентан град“ кога карактерише већа густина насељености и смањена емисија ЦО2. Градови који подржавају зелене економије квалитет живота мјере кроз стање ваздуха, биодиверзитета, кроз кваитет хране и производа, здравље људи, квалитет становања, начин управљања отпадом и кроз потрошњу расположивих ресурса. Да би све то постигли градови морају да пронађу суптилне методе планирања које ће подстаћи развој зелене економије. То такође значи да треба успоставити низ правилника и прописа који прате такав развој и планирање. Кроз планирање је такође неопходно промовисати еколошке принципе у индустрији, енергетици, саобраћају, трговини и пољопривреди. Правилници морају прописати кориштење нетоксичних грађевинских материјала, затим услове за снадбијевање објеката енергијом из одрживих извора, начине одржавања објеката и предвидјети могућности реконструкције или рециклирања у будућем животу објекта.
Важну улогу у изградњи одрживе заједнице имају локалне власти, локалне заједнице, али и све друге институције одговорне за квалитет саобраћаја, развој економије, образовања и тако даље. Зато је важно знати да сваки одрживи град треба да развија и дефинише елементе за мјерење постигнутог успјеха. Када говоримо о Црној Гори и окружењу у контексту одрживог развоја, можемо примијетити да је много тога покренуто последњих десетак година.Црна Гора је дефинисала велики број званичних докумената који постају обавезујући за даљи њен одрживи развој и то је онај први значајан корак у дуготрајном процесу. Наши градови су тек пред великим задатком.
Енергетски сектор је препознат као покретач црногорске националне економије. Наша политика подразумијева повећање обновљивих извора енергије, промоцију енергетске ефикасности и промоцију инвестиција. Оно што је најважније је то да чиста енергија, зелена радна мјеста, економска конкурентност и инвестиције у обновљиве изворе енергије доносе корист свима нама. Важно је запамтити да свака земља мора да усвоји сопствени приступ зеленој економији у складу са оним што су њене развојне перспективе и специфични услови. Зелена економија није замјена за одрживи развој већ његов саставни дио.