Разлагање угљених хидрата

РАЗЛАГАЊЕ УГЉЕНИХ ХИДРАТА

 

УГЉЕНИ ХИДРАТИ СЕ У ЖИВИМ ОРГАНИЗМИМА РАЗЛАЖУ ДО ГЛУКОЗЕ, КОЈА СЕ ЗАТИМ РАЗГРАЂУЈЕ У ПРОЦЕСУ КОЈИ СЕ САСТОЈИ ИЗ 2 ФАЗЕ:

  1. 1.  АНАЕРОБНЕ ФАЗЕ ПРОЦЕСА (БЕЗ ПРИСУСТВА КИСЕОНИКА)- ЗОВЕМО ЈЕ ГЛИКОЛИЗА.  У ОВОЈ ФАЗИ НАСТАЈЕ ПИРОГРОЖЂАНА КИСЕЛИНА ТЈ. ЊЕН АКТИВНИ ОБЛИК ПИРУВАТНИ ЈОН.
  2. 2.  АЕРОБНЕ ФАЗЕ ПРОЦЕСА (У ПРИСУСТВУ КИСЕОНИКА) КАДА ПРОДУКТИ ПРВЕ ФАЗЕ БИВАЈУ ПОТПУНО РАЗЛОЖЕНИ НА СО2 И Н2О.

 

ПРОЦЕСЕ РАЗЛАГАЊА КАТАЛИЗУЈУ СПЕЦИФИЧНИ ЕНЗИМСКИ СИСТЕМИ УЗ УЧЕШЋЕ (ТРОШЕЊЕ) И ОБРАЗОВАЊЕ ОРГАНСКИХ ФОСФОРНИХ ЈЕДИЊЕЊА (ADP, ATP И ДРУГИХ).

 

РАЗЛАГАЊЕМ УГЉЕНИХ ХИДРАТА ЖИВИ ОРГАНИЗМИ ДОЛАЗЕ ДО НЕОПХОДНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПОТРЕБНЕ ЗА ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЋЕЛИЈА. У АЕРОБНОЈ ФАЗИ ОСЛОБАЂА СЕ НЕКОЛИКО ПУТА ВЕЋА ЕНЕРГИЈА НЕГО ПРИ АНАЕРОБНОМ РАЗЛАГАЊУ УГЉЕНИХ ХИДРАТА.

 

АНАЕРОБНА ФАЗА- ГЛИКОЛИЗА ОДИГРАВА СЕ У ЦИТОПЛАЗМИ. ОНА СЕ ДЕШАВА И КОД АЕРОБНИХ И КОД АНАЕРОБНИХ ОРГАНИЗАМА.

 

КОД АЕРОБНИХ ОРГАНИЗАМА ОБРАЗОВАНА ПИРОГРОЖЂАНА КИСЕЛИНА ПРЕЛАЗИ У  АЦЕТИЛ-СоА КОЈИ УЛАЗИ У КРЕБСОВ ЦИКЛУС И ТАДА СЕ ОСЛОБАЂА НАЈВЕЋА КОЛИЧИНА ЕНЕРГИЈЕ УЗ НАСТАЈАЊЕ СО2 И Н2О. ОВО СЕ ДЕШАВА У МИТОХОНДРИЈАМА.

 

КОД АНАЕРОБНИХ ОРГАНИЗАМА У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРИСУСТВА ЕНЗИМА, ПИРОГРОЖЂАНА КИСЕЛИНА СЕ МОЖЕ ТРАНСФОРМИСАТИ У МЛЕЧНУ КИСЕЛИНУ, АЛКОХОЛ, СО2 И ДРУГА ЈЕДИЊЕЊА.

ТЕ ПРОЦЕСЕ НАЗИВАМО ФЕРМЕНТАЦИЈАМА ( НА ПРИМЕР МЛЕЧНА, АЛКОХОЛНА, БУТЕРНА ИТД)  И ВЕОМА СУ ЗНАЧАЈНЕ ЗА ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ.

Last modified: Wednesday, 12 March 2014, 10:09 PM