Разлагање угљених хидрата
РАЗЛАГАЊЕ УГЉЕНИХ ХИДРАТА
УГЉЕНИ ХИДРАТИ СЕ У ЖИВИМ ОРГАНИЗМИМА РАЗЛАЖУ ДО ГЛУКОЗЕ, КОЈА СЕ ЗАТИМ РАЗГРАЂУЈЕ У ПРОЦЕСУ КОЈИ СЕ САСТОЈИ ИЗ 2 ФАЗЕ:
- 1. АНАЕРОБНЕ ФАЗЕ ПРОЦЕСА (БЕЗ ПРИСУСТВА КИСЕОНИКА)- ЗОВЕМО ЈЕ ГЛИКОЛИЗА. У ОВОЈ ФАЗИ НАСТАЈЕ ПИРОГРОЖЂАНА КИСЕЛИНА ТЈ. ЊЕН АКТИВНИ ОБЛИК ПИРУВАТНИ ЈОН.
- 2. АЕРОБНЕ ФАЗЕ ПРОЦЕСА (У ПРИСУСТВУ КИСЕОНИКА) КАДА ПРОДУКТИ ПРВЕ ФАЗЕ БИВАЈУ ПОТПУНО РАЗЛОЖЕНИ НА СО2 И Н2О.
ПРОЦЕСЕ РАЗЛАГАЊА КАТАЛИЗУЈУ СПЕЦИФИЧНИ ЕНЗИМСКИ СИСТЕМИ УЗ УЧЕШЋЕ (ТРОШЕЊЕ) И ОБРАЗОВАЊЕ ОРГАНСКИХ ФОСФОРНИХ ЈЕДИЊЕЊА (ADP, ATP И ДРУГИХ).
РАЗЛАГАЊЕМ УГЉЕНИХ ХИДРАТА ЖИВИ ОРГАНИЗМИ ДОЛАЗЕ ДО НЕОПХОДНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПОТРЕБНЕ ЗА ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЋЕЛИЈА. У АЕРОБНОЈ ФАЗИ ОСЛОБАЂА СЕ НЕКОЛИКО ПУТА ВЕЋА ЕНЕРГИЈА НЕГО ПРИ АНАЕРОБНОМ РАЗЛАГАЊУ УГЉЕНИХ ХИДРАТА.
АНАЕРОБНА ФАЗА- ГЛИКОЛИЗА ОДИГРАВА СЕ У ЦИТОПЛАЗМИ. ОНА СЕ ДЕШАВА И КОД АЕРОБНИХ И КОД АНАЕРОБНИХ ОРГАНИЗАМА.
КОД АЕРОБНИХ ОРГАНИЗАМА ОБРАЗОВАНА ПИРОГРОЖЂАНА КИСЕЛИНА ПРЕЛАЗИ У АЦЕТИЛ-СоА КОЈИ УЛАЗИ У КРЕБСОВ ЦИКЛУС И ТАДА СЕ ОСЛОБАЂА НАЈВЕЋА КОЛИЧИНА ЕНЕРГИЈЕ УЗ НАСТАЈАЊЕ СО2 И Н2О. ОВО СЕ ДЕШАВА У МИТОХОНДРИЈАМА.
КОД АНАЕРОБНИХ ОРГАНИЗАМА У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРИСУСТВА ЕНЗИМА, ПИРОГРОЖЂАНА КИСЕЛИНА СЕ МОЖЕ ТРАНСФОРМИСАТИ У МЛЕЧНУ КИСЕЛИНУ, АЛКОХОЛ, СО2 И ДРУГА ЈЕДИЊЕЊА.
ТЕ ПРОЦЕСЕ НАЗИВАМО ФЕРМЕНТАЦИЈАМА ( НА ПРИМЕР МЛЕЧНА, АЛКОХОЛНА, БУТЕРНА ИТД) И ВЕОМА СУ ЗНАЧАЈНЕ ЗА ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ.