IMENICE
Imenice su promenjive vrste reči koje označavaju bića, objekte, materiju, kao i apstraktne pojave. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, atribut i priloške odredbe.)
Imenice se dele po rodu na imenice:
- muškog (taj) (tata, sin, mač, nož, mač, majmun, kamen, smeh, Petar…)
- ženskog (ta) (majka, ćerka, sveska, kiša, sreća, Dragica, Srbija…)
- i srednjeg roda (to) (dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo…)
Imenice se po broju dele na:
- jedninu i (kuća, škola, olovka, sestra, lav…)
- množinu (kuće, škole, olovke, sestre, lavovi…)
*Nekada je postojala i dvojina (oko-očiju, uši-ušiju, ruka-ruku)
Postoje i imenice koje imaju samo množinu: farmerke, kola, pluća, prsa, usta,vrata,boginje…(pluralia tantum)
Po značenju imenice se dele na:
- vlastite (imena bića, dražava, gradova, reka, planina, mora…i pišu se velikim slovom)…(Jelena, Marko, Španija, Goč, Jadransko more, Đerdap…)
- zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama, pišu se malim slovom)…(brod, škola, klupa, sestra, brat, pismo, reka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg, ulica, semafor, čovek, životinja…)
- zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom broju, zbiru)…(lišće, perje, deca, braća, gospoda, kamenje, prstenje, telad, prasad, užad, ćebad, momčad, unučad, stanovništvo, seljaštvo…)
- gradivne (imena pojmova koji označavanju neku materiju ili građu)…(brašno, gvožđe, ugalj, sneg, mraz, voda, vino, mleko, so, mast, benzin…)
- apstraktne (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja)…(misao, lepota, ljubav…)
- glagolske (označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje)… (učenje, plivanje, vožnja, seoba, pisanje…)
- brojne (nastaju od projeva pomoću sufiksa)…(milionče, prvačić, petak…)