DG113: Инсекти

Инсекти

Инсекти (Insecta) су најмногобројнија класа животиња.^[1]^[2] Врло су разнолики по облику и начину живота;^[3] већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу a са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека (бува, стеница) и домаћих животиња (обад, голубачка мушица). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке (тифус, маларија, спаваћа болест). Многи су корисни као паразитии предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.

Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 скакаваца, 170.000 лептира, 120.000 мушица, 82.000 hemiptera, 350.000 буба, и 110.000 врста мрава и пчела. Наука о инсектима се зове ентомологија.^[4]^[5]

Садржај

[сакриј]

[уреди] Опис

Анатомија инсекта
A - Глава (cephalon); B - Груди (thorax) C - Трбух (abdomen)
1. антена
2. доње оцеле
3. горње оцеле
4. око
5. мозак (церебрална ганглија)
6. prothorax
7. дорзална артерија
8. трахеје
9. мезоторакс
10. метаторакс
11. предње крило
12. задње крило
13. стомак
14. срце
15. јајник
16. задње црево
17. анус
18. вагина
19. нерви (абдоминална ганглија)
20. малпигијеве цевчице
21. pillow
22. канџе
23. тарзус (tarsus)
24. тибија (tibia)
25. фемур (femur)
26. трохантер (trochanter)
27. предње црево
28. торакална ганглија
29. кук, кокса (coxa)
30. пљувачне жлезде
31. подждрелна ганглија
32. усни апарат

Класа инсеката обухвата око милион описаних врста што чини 2/3 укупног броја врста на нашој планети, а по неким мишљењима њихов број је далеко већи и износи између 10 и 30 милиона врста. Осим по бројношћу врста инсекти доминирају и по бројношћу јединки унутар сваке врсте. Процењује се да је укупна биомаса инсеката на Земљи 12 пута већа од биомасе целокупног становништва. Инсекти имају огроман значај како у природи тако и за човека, тако да је развијена посебна наука, ентомологија, за њихово проучавање.

Обзиром на развиће, инсекти се деле у две групе :

аметаболни инсекти, који имају директно развиће;
метаболни инсекти који имају развиће метаморфозом.

Метаболни инсекти могу бити>

Хемиметаболни инсекти у развићу пролазе кроз три стадијума :

јаје,
ларва и
имаго (одрасла јединка).

Холометаболни кроз четири развојна ступња :

јаје,
ларва,
лутка и
имаго.

Пресвлачење и метаморфоза су под утицајем јувенилног хормона. Понашање инсеката је веома сложено, поготово социјалних (образују друштва). На понашање утичу егзохормони (луче их егзокрине жлезде) названи феромони.

На телу инсеката разликују се три региона:

глава (cephalon),
груди (thorax) и
трбух (abdomen).

На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса. Усни екстремитети (мандибуле и два пара максила) граде, у зависности од начина исхране, различите типове усних апарата:

за грицкање (скакавац),
бодење и сисање (комарац),
сисање (лептир),
лизање (мува) и
сркање (пчела).

Очи инсеката су сложене фацетоване које се одликују мозаичким видом. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју.

Груди се састоје од три сегмента на којима се налазе три пара ногу за ходање. Поред ходања они могу да обављају и друге функције – копање, пливање, скакање и др. На другом и трећем грудном сегменту се, код крилатих инсеката, налазе два пара крила. На трбуху нема екстремитета, али се код неких група на последњем сегменту налазе остаци екстремитета у виду наставака, као што су легалица и жаока.

[уреди] Значај инсеката

Инсекти паразити и преносиоци заразних болести :

бумбар

- телесна ваш (Pediculus humanis) која преноси пегави тифус;
- стидна ваш (Phthiris pubis), која није преносилац болести, већ само паразитира на човеку;
- обична бува (Pulex), ектопаразит који се храни крвљу човека;
- кућна мува (Musca domestica), преноси дизентерију и трахом (запаљење вежњаче ока);
- обичан комарац (Culex), храни се крвљу – ектопаразит;
- маларични комарац (Anopheles), преноси узрочника маларије;
- комарац жуте грознице (Aedes) који преноси жуту грозницу ;

- мува це-це (Glossina), преноси болест спавања;
- обад (Tabanus), чији се мужјаци хране биљним соковима, а женке крвљу животиња, а нападају и човека;