Значај и развој грађевинарства

Грчки стил градње


Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. Грчки храм је најважнији и најраспрострањенији тип зграде у грчкој архитектури.


Храм је постао главни носилац стилсог процеса. Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе посвећене том божанству за обично стварне или култне жртве. Грчки храм није служио као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура која је примерена човеку за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у чијим се храмовима састају верници  Унутар храма су се налазили скулптуре и вотивни поклони. Темељи су се правили од камена а сама зграда је од непечене опеке и дрва и обложена сликама декорисаним плочама из печене глине. У почетку се употребљавао дрвени грађевински материјал а касније камен у првом реду кречњак јер је а и мермер који је допреман и било је тешко допремити велике комаде мермера бродовима. Храм  има наос- светилиште и пронаос- претпростор понекад и опсидоном.

 

    

Најважнији део храма је стуб. Постоје разлике у изгледу стуба, нарочито капитела, а затим архитрава, епистила и распореда декорације. По тим стубовима се разликују одређени подстилови грчке архитектуре: дорски, јонски и коринтски стил градње.


Дорски стил  преовлађује у континенталној Грчкој, Великој Грчкој и на Сицилији. Он је карактерисан стубом у овој архитектури са одговарајућим капителом. Он је ослоњен на стилобад, диже се чврст и снажан и ужи је при врху него у основи са чистим жљебовима- канелурама којим је избраздан. Завршава се капителом који се састоји од ехинуса- у виду неког ластучића и абакуса на којем леже правоугаоне архитравне греде чији састави се налазе у основи ступова. Изнад архитрава је фриз на којем се налазе украси од триглифа и метопа који се смењују и изнад њих се налази венац. Забат је украчен тимпаноном- троугластим елементом који је испуњен скулптуралним приказима.

      Дорски стил

Јонски стил преовладава у Јонији у источном делу Егејског мора и донекле је редак на западу Грчке. Стуб јонског стила лежи на украшеној округлој стопи, виткији је од дорског ступа и има 24 канелуре, носи капител који има фасцију са симетричним волутама и ехинус јајасту киму. Стубови носе архитравне греде и фриз украшен триглифима и метопама.

           Јонски стил

Коринтски стил је у ствари једна варијанта јонског реда и база му је као у јонског стуба а капител је састављен од стилизираног лишћа биљке акантуса и волута на сваком углу капитела Најпознатијису Олимпејон у Атени, храм Ламбранди у Малој Азији и храмови кружног облика у Делфима и Епидаурусу

     

 Коринтски стил