Пољопривредна производња
Пољопривредна производња
Да би опстао у природи, човек је још у прадавним временима морао да обезбеди сигурно станиште и поуздане изворе хране. То је постигао, као што сте до сада научили, градњом кућа. Лов и сакупљање плодова у природи заменио је гајењем биљака и узгојем животиња обезбедивши сигурну прехрану током целе године. Тако је настала пољопривреда.
Наша земља има изузетне природне услове за развој пољопривредне производње. Од укупне површине Републике Србије, чак две трећине су пољопривредно земљиште, док је трећина под шумама. Равничарски региони користе се за механизивану ратарску и повртарску производњу. Брежуљкасти и брдовити предели погодни су за воћарску и виноградарску производњу, а виша планинска подручја за сточарство. Коришћење савремених техничких средстава омогућава бољу, већу и јефтинију производњу.
Организација рада у пољопривредној производњи
Пољопривреда је веома важна грана привреде. Основна наука о пољопривреди је агрономија (од латинске речи ager, што значи њива, поље). Пољопривредну производњу чине две области. То су биљна и сточарска производња из којих добијамо храну, крмива (којима се хране животиње) и индустријске сировине. Биљна производња обухвата ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. Уз то, код нас је још увек мање заступљено гајење лековитог биља, хортикултура и друго. Сточарску производњу чине: говедарство, свињогојство, овчарство и живинарство, али и кунићарство, козарство, рибарство, пчеларство и друго.
Организација рада у пољопривредној производњи је од великог значаја. Да би се постигли добри приноси и профит, потребно је квалитетно планирати производњу. То значи да треба пре свега испитати тржиште и утврдити колика је потражња за производом који желимо да производимо. Затим следи израда плана производње и материјално обезбеђење. За започињање посла потребан је новац. Уколико је исплатив, а не поседује се капитал, банке га обезбеђују. Потом следе припреме производње и сама производња. Она зависи од области пољопровреде којом се бави. Током производње наопходна је стална контрола производа да би био квалитетан. Када се производња заврши, циљ је производ што боље продати. Тиме се остварује зарада, од које део надокнађује трошкове производње, а део чини основу да даљи развој.
С обзиром на посебности производње, технолошки процеси биљне и сточарске производње се разликују.
Технолошки процес биљне производње отпочиње припремом земљишта. Да би биљке доносиле плодове она мора да буде нађубрена и растресита. То се постиже применом стајњака и минералних ђубрива која се орањем уносе у земљу на дубину раста корена. Потом следи сетва или садња, а затим нега биљака. Усев се наводњава, прихрањује, штити од корова, болести и штеточина. За заштиту се користе средства пестициди. Најчешће се употребљавају хербициди (против корова), инсектициди (против инсеката), фунгициди (против гљивица) и други. Њихово коришћење захтева стручну и одговрну примену да би производи били здравствено исправни. Током производње стално се прати и контролише стање усева. Коначно, када биљке донесу плодове, врши се њихово убирање. У зависности од врсте, оне се беру (воће), жању (житарице), косе (детелина) или ваде (шећерна репа). Род се потом прерађује и смешта у складишта, да би се продајом на тржишту остварио приход.
Технолошки процес сточарске производње је различит у зависности од врсте. Ипак, за све њих заједничко је да се животиње хране и одржава чистим простор у коме се гаје. Такође се негују и брине о њиховом здравственом стању. На фармама се производи подлмадак и сакупљају производи који се потом припремају за изношење на тржиште. Проверава се здравствена исправност и квалитет, а затим се достављају до продајних места.
ДОДАТНИ САДРЖАЈИ:
За потрошаче хране најзначнији су њен квалитет, али и здравствена безбедност. Законом је прописана обавезна здравствена контрола исправности хране. Она се обично испитује узимањем узорака са продајних места. Међутим, то није довољно, па се и у Србији све више користи светски HACCP систем. HACCP је скраћеница од Hazard Analysis Critical Control Point што у преводу на српски језик значи Анализа Опасности и Критичне Контролне Тачке. То је научно заснован систем контроле процеса производње и достављања прехрамбених производа. Омогућава утврђивање и процену свих могућих опасности, сваког физичког, хемијског или биолошког ризика, у свим деловима процеса производње прехрамбених производа, од њиве до трпезе. За разлику од контроле готових производа, HACCP представља превентивни систем који осигурава безбедност хране у сваком кораку процеса производње. Развија се посебно за сваки производ, групу производа или процес. У најкраћем, то је систем који се користи као низ поступака за контролу производње и осетљивих тачака у ланцу производње хране. Крајњи циљ је да се потрошачу обезбеди намирница, у стању и на начин који ће бити сигуран по његово здравље. Примена HACCP система је један од основних предуслова за извоз наших производа на европског тржиштa.
Наша земља има изузетне природне услове за развој пољопривредне производње. Од укупне површине Републике Србије, чак две трећине су пољопривредно земљиште, док је трећина под шумама. Равничарски региони користе се за механизивану ратарску и повртарску производњу. Брежуљкасти и брдовити предели погодни су за воћарску и виноградарску производњу, а виша планинска подручја за сточарство. Коришћење савремених техничких средстава омогућава бољу, већу и јефтинију производњу.
Организација рада у пољопривредној производњи
Пољопривреда је веома важна грана привреде. Основна наука о пољопривреди је агрономија (од латинске речи ager, што значи њива, поље). Пољопривредну производњу чине две области. То су биљна и сточарска производња из којих добијамо храну, крмива (којима се хране животиње) и индустријске сировине. Биљна производња обухвата ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. Уз то, код нас је још увек мање заступљено гајење лековитог биља, хортикултура и друго. Сточарску производњу чине: говедарство, свињогојство, овчарство и живинарство, али и кунићарство, козарство, рибарство, пчеларство и друго.
Организација рада у пољопривредној производњи је од великог значаја. Да би се постигли добри приноси и профит, потребно је квалитетно планирати производњу. То значи да треба пре свега испитати тржиште и утврдити колика је потражња за производом који желимо да производимо. Затим следи израда плана производње и материјално обезбеђење. За започињање посла потребан је новац. Уколико је исплатив, а не поседује се капитал, банке га обезбеђују. Потом следе припреме производње и сама производња. Она зависи од области пољопровреде којом се бави. Током производње наопходна је стална контрола производа да би био квалитетан. Када се производња заврши, циљ је производ што боље продати. Тиме се остварује зарада, од које део надокнађује трошкове производње, а део чини основу да даљи развој.
С обзиром на посебности производње, технолошки процеси биљне и сточарске производње се разликују.
Технолошки процес биљне производње отпочиње припремом земљишта. Да би биљке доносиле плодове она мора да буде нађубрена и растресита. То се постиже применом стајњака и минералних ђубрива која се орањем уносе у земљу на дубину раста корена. Потом следи сетва или садња, а затим нега биљака. Усев се наводњава, прихрањује, штити од корова, болести и штеточина. За заштиту се користе средства пестициди. Најчешће се употребљавају хербициди (против корова), инсектициди (против инсеката), фунгициди (против гљивица) и други. Њихово коришћење захтева стручну и одговрну примену да би производи били здравствено исправни. Током производње стално се прати и контролише стање усева. Коначно, када биљке донесу плодове, врши се њихово убирање. У зависности од врсте, оне се беру (воће), жању (житарице), косе (детелина) или ваде (шећерна репа). Род се потом прерађује и смешта у складишта, да би се продајом на тржишту остварио приход.
Технолошки процес сточарске производње је различит у зависности од врсте. Ипак, за све њих заједничко је да се животиње хране и одржава чистим простор у коме се гаје. Такође се негују и брине о њиховом здравственом стању. На фармама се производи подлмадак и сакупљају производи који се потом припремају за изношење на тржиште. Проверава се здравствена исправност и квалитет, а затим се достављају до продајних места.
ДОДАТНИ САДРЖАЈИ:
За потрошаче хране најзначнији су њен квалитет, али и здравствена безбедност. Законом је прописана обавезна здравствена контрола исправности хране. Она се обично испитује узимањем узорака са продајних места. Међутим, то није довољно, па се и у Србији све више користи светски HACCP систем. HACCP је скраћеница од Hazard Analysis Critical Control Point што у преводу на српски језик значи Анализа Опасности и Критичне Контролне Тачке. То је научно заснован систем контроле процеса производње и достављања прехрамбених производа. Омогућава утврђивање и процену свих могућих опасности, сваког физичког, хемијског или биолошког ризика, у свим деловима процеса производње прехрамбених производа, од њиве до трпезе. За разлику од контроле готових производа, HACCP представља превентивни систем који осигурава безбедност хране у сваком кораку процеса производње. Развија се посебно за сваки производ, групу производа или процес. У најкраћем, то је систем који се користи као низ поступака за контролу производње и осетљивих тачака у ланцу производње хране. Крајњи циљ је да се потрошачу обезбеди намирница, у стању и на начин који ће бити сигуран по његово здравље. Примена HACCP система је један од основних предуслова за извоз наших производа на европског тржиштa.