Internet

INTERNET (INTERnational NETwork ili samo - The NET) je ime za ogromni, svetski sistem koji se sastoji od ljudi, informacija, računara i telekomunikacionih veza.  Internet je za sada najveće i najvažnije dostignuće u razvoju civilizacije.

Internet je globalna mreža kompjutera svih tipova i veličina pa se zbog toga često naziva "mrežom svih mreža" jer u sebi integriše hiljade različitih računarskih mreža širom sveta. Ove mreže koriste iste tehničke standarade (protokol TCP/IP) da bi međusobno mogle komunicirati. Ako se uz pomoć svog kućnog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera priključite na tu mrežu i vi postajete deo Interneta. Ono što je zanimljivo je da Internet čine posebni kompjuteri koji korisnika poslužuju podacima. Otuda i naziv za takve kompjutere: poslužitelji (eng. server). Trenutno postoji  preko 200 miliona servera spojenih na Internet. Ovi serveri korisnicima Interneta pružaju pristup ogromnom broju informacija, razbacanih po čitavom svetu. Podaci se na Internetu nalaze u raznim oblicima: reč, slika, zvuk, video zapis itd. Teško je uopšte predočiti količinu podataka koja se nalazi na Internetu. Moglo bi se reći: ako ne postoji na Internetu, onda verovatno uopšte ne postoji.

U ovom  trenutku Internet je najveće tržište na svetu u svakom smislu, a pre svega u smislu dostupnosti informacija.

 Niko ne poseduje Internet, pa tako i ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. On je rezultat tehničkih, socijalnih i komercijalnih inovacija i timskog rada.  Učešće u radu Interneta zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino poštovanja tehničkih standarda kako bi se uspostavilo prisustvo na mreži. Internet društvo (eng."Internet Society") u Fairfax-u, Virginia, USA, igra važnu ulogu i postavlja tehničke standarde, ali ovo društvo nije vlasnik Interneta. Ova organizacija ostvaruje vezu između sa jedne strane vlada (oficijalnih ustanova u pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim institucijama kao što su univerziteti i kompanije.

Istorija Interneta počinje 1961. godine sa teorijom paketnog prebacivanja. Te godine je Leonard Kleinrock iz MIT-a objavio prvi rad na tu temu u kome obrazlaže teoretske mogućnosti računarskog komuniciranja korišćenjem paketa umesto klasičnih kola.
S druge strane, J.C.R. Licklider sa MIT Univerziteta, avgusta 1962. godine je prvi opisao koncept globalne računarske mreže. Pojam onlajn komunikacija - reč koju danas često koristimo kada govorimo o računarskim komunikacijama takođe je prvi u svojim radovima uveo Liklider. Ovi rezultati istraživača sa MIT-a zainteresovali su i Agenciju za istraživanja i razvoj Ministarstva odbrane SAD, tada poznatu pod akronimom ARPA (Advanced Research Projects Agency). Lorens Roberts bio je jedan od istraživača. On sredinom šezdesetih godina prelazi u ARPA-u, gde 1966.god započinje rad na razvoju mreže, koja bi povezala centralne računare (host computers)određenih institucija američke armije u jedinstvenu mrezu – ARPANET. Arpanet je mreža koja je zasnovana na principu komutacije paketa (packet switching). Oduvek se smatralo, premda nije javno rečeno, da je interes za stvaranjem ovakve mreže ležao u izgradnji mreže koja može da izdrži eventualni nuklearni rat. Tokom sledeće godine, ova grupa objavljuje prvu verziju protokola koji je omogućavao da bilo koja dva host računara u mreži razmenjuju podatke, pod nazivom NCP (Network Control Protocol). Ista grupa objavljuje i protokole za prenos datoteka (FTP) i interaktivan rad na udaljenom računaru (Telnet). 1972. godina predstavlja godinu u kojoj je prvi put prvobitna ARPANET mreža predstavljena javnosti.

PREDNOSTI I DOBRE STRANE INTERNETA:

• UČENJE PUTEM INTERNETA – omogućuje pregled najnovijih saznanja, rezultata istraživanja te prikupljanje podataka za pisanje školskih seminara i projekata.
• BRZA DOSTUPNOST INFORMACIJA
• LAKO I BRZO PREGLEDAVANJE AKTUELNIH VESTI (npr. čitanje dnevnih novina i vesti, vremenske prognoze, sportskih rezultata).
• PREDSTAVLJA IZVOR ZABAVE (igranje igrica sa drugima na mreži)
• OMOGUĆUJE KOMUNIKACIJU SA LJUDIMA – brzo i jednostavno dopisivanje sa vršnjacima i ljudima u različitim delovima sveta.
• OMOGUĆUJE KUPOVINU RAZLIČITIH PROIZVODA  (npr. rezervacija karata)
• RAZMENA ISKUSTAVA, MIŠLJENJA I INFORMACIJA sa vršnjacima i odraslima sličnih interesovanja ili problema
• DECA I MLADI UČE DA PIŠU
• PODSTIČE RAZVOJ KREATIVNOSTI
• UČI DECU DA REŠAVAJU PROBLEME I PODSTIČE RAZVOJ STRATEGIJA ZA SELEKCIJU INFORMACIJA

OPASNOSTI OD INTERNETA:

• OBJAVLJIVANJE PRIVATNIH INFORMACIJA
• PROFILI – informacije o autoru bloga. Deca često upisuju prave podatke (ime i prezime, broj telefona, adresu i sl.) ili objavljuju   na svoje fotografije, nesvesna opasnosti koje to povlači za sobom.
• NEODGOVARAJUĆI SADRŽAJ – pretražujući blogove drugih ljudi deca mogu naići na sadržaje i rasprave neprikladne za njihov uzrast.
• NASILJE PREKO INTERNETA – neki ljudi mogu koristiti blogove kao put ka nasilju ili zastrašivanju druge dece.
• NACIONALNA, VERSKA I RASNA MRŽNJA – korišćenje  za podsticanje mržnje i vređanje drugih zbog njihove nacionalne, verske, rasne ili druge pripadnosti.
• OBJAVA NEPOUZDANIH INFORMACIJA – mogućnost objavljivanja nepouzdanih i netačnih podataka o drugima. Treba biti oprezan i ne verovati svemu što piše na internetu.