Мерење и контрола

1. Мерење и мерна средства: дужине, угла, масе и момента. Размеравање и обележавање на металу . Појам контроле.

Мерење је упоређивање  величине која се мери са одговарајућим  системом мера при чему се добија мерна величина. Систем мера је такав да су све мере у SI систему мерних јединица.

Дужина се мери радионичким лењирима, метрима, пантљикама од дрвета, челика или платна  са милиметарском поделом, помичним мерилима и микрометрима. Основна јединица за дужину је метар, у ознаци m, док се остале мање и веће јединице добијају додавањем префикса испред основне јединице.

Испробај мерење помичним мерилом, кликом на следећу слику:

Испробај мерење микрометром, кликом на следећу слику:

Углови се контролишу угаоницима са правим углом, а за мерење се користе угломери. Основна јединица за угао је степен, у ознаци 0, док се остале мање јединице изражавају  у минутима ' и секундима '' (нпр. пун угао има 3600,  прав угао има  900 , док је 10 = 60 ' ; 1 ' = 60 '' ).

Маса се мери директним упоређивањем  са тегом помоћу ваге  која функционише на принципу двокраке полуге. Основна јединица за масу је килограм, у ознаци kg док се остале јединице формирају са префиксима узимајући за основ грам.

Сила се мери уз помоћу  динамометра, а јединица за мерења силе је 1 N. Мерење силе је важно јер је потребно знати   величину силе која се преноси преко механизама и она представља оптерећење и суштину процеса.

Момент силе једнак  је производу силе и крака, односно нормалног растојања, а изражава се у Nm.

Контрола подразумева упоређивање, али се при томе не добијају никакве бројне вредности, већ се утврђује да ли је предмет у одређеним границама и врши се контролним еталонима.

За успешно обликовање неког предмета потребно је добро обележити и на самом материјалу линије сечења, резања, савијања, итд уз помоћ угаоника, игала, шестара, размерника. При томе треба имати на уму ширину реза и потребу дораде равнањем.

У индустрији се користе шаблони помоћу којих се врши брзо оцртавање облика и ознањавање отвора.

Занимљивости:

Старе мере за дужину: шака, лакат коришћене су још пре н.е.

Као мере за дужину коришћене су јард, миља и др. (англосаксонске мере).

Јард је, према легенди, био одређен као удаљеност од врха носа енглеског краља Алфреада до врха његових прстију кад је рука испружена. 1878, год израђен је тачан стандардни јард од бронзане шипке коју је чувала Енглеска влада.

Метар је уведен као основна јединица за дужину 1875. на Метарској конвенцији.

Метар је прво одређен као десетомилионити део дужине меридијана који пролази кроз Денкерк.

1927. год. метар је дефинисан као дужина једне шипке од платинијума и чува се у Паризу.

1960. год. метар је прецизније дефинисан на основу таласне дужине гаса криптона у одређеним условима (један метар износи 1.650.763,73 таласних дужина криптона).

Астрономи раздаљине мере светлосним годинама, а то је врреме коју светлост пређе за годину дана (светлосна година је дужина од 9.460 милиона метара).

У средњем веку појавила су се средства за мерење дужине у облику лењира, траке и слично.

Електронски мерни инструменти за мерење дужине појавили су се у 20.  веку.

Nајпрецизнија мерна средства за дужину су на бази ласеара која су се појавила крајем 20. века.

Време

У почетку се човек орјентисао у времену на основу положаја планета када је одредио као мере: дан, годину.

Месечеве мене су врло значајне у мерењу времена, јер тај цео циклус промена траје увек исто 28 дана.

Још п.н.е. дан је био подељен на 24 сата, сат на 60 минута и минута на 60 секунди.

Данас се као основна јединица за мерење времена користи секунда ( s ).

Сунчаник се први пут појавио у Египту око 2000 год. п.н.е

XIII век - појавили се први механички часовници.

1656. - израђен је први сат са клатном (Кристијан Хајгенс).

 XX век -израђени су први електронски часовници.

Крајем XX века израђен је атомски часовник са тачношћу кашњења једну секунду за милион година.