Pešak u saobraćaju

Pešak u saobraćaju

Pešaci treba da se kreću trotoarom i to njegovim desnim krajem.

Pešak prelazi ulicu na obeleženom mestu koje se zove pešački prelaz, ali uvek oprezno i poštujući semafor tj. prelaziti kada je na semaforu upaljeno zeleno svetlo.

 Ako na ulici nema u blizini pešački prelaz na takvom mestu pešak može preći ulicu, tj.  ako je udaljenost od njega do najbližeg pešačkog prelaza veća od 100 m, ali tada veoma oprezno gledajući prvo levo, pa desno da li nailazi neki automobil.

 Na kolovozu nije dozvoljeno igranje, kao ni pored njega.

 Pešak se van naseljenog mesta kreće levom stranom uz ivicu kolovoza da mu vozila idu u susret, a organizovana kolona se kreće desnom stranom i to po 2 u paru.

 Na pešačkom prelazu, na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ni znacima koje daje saobraćajni policajac, pešak je dužan da se pre stupanja na pešački prelaz, prethodno uveri da može da pređe na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Bicikl u saobraćaju

Bicikl je prevozno sredstvo sa dva točka, a pokreće se snagom vozača.

 Bicikl može voziti samo osoba koja je savladala veštinu vožnje bicikla i koja dobro poznaje saobraćajna pravila.

Vozač bicikla, bicikla sa motorom i zaprežnog vozila, svaku promenu pravca kretanja mora na vreme signalizirati ostalim učesnicima u saobraćaju, odručenom rukom u smeru kretanja.

 Pravila koja biciklisti moraju poštovati pri kretanju cestom: 

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjena je vožnja bicikla deci mlađoj od 12 godina.

Vozač bicikla, bicikla sa motorom i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi učesnici u saobraćaju, a naročito ne sme da skida ruke sa upravljača, da se pridržava za drugo vozilo, da prevozi, vuče ili gura predmete koji mogu da ga ometaju u upravljanju vozilom ili da ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju.  

Biciklom u saobraćaju na lokalnim putevima mogu upravljati i deca sa navršenih 7 godina ako ih prati lice koje je starije od 16 godina.

Vozač bicikla i vozač bicikla sa motorom dužan je da se kreće što bliže desnoj ivici kolovoza ( najvise 1 m od ivice kolovoza ), a ako postoji biciklistička staza – po biciklističkoj stazi, odnosno traci.

Ako na putu postoji posebno uređena biciklistička staza, vozač bicikla sa motorom i vozač bicikla mora se kretati desnom biciklističkom stazom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. Na stazama uređenim i obeleženim za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom u oba smera, vozila se moraju kretati desnom stranom u smeru kretanja vozila.

Biciklom sa motorom u saobraćaju ne sme upravljati lice koje nije navršilo 14 godina.

Ako se putem kreću  dva ili više vozača bicikala ili bicikala sa motorom , dužni su da se kreću jedan za drugim.

Horizontalna, vertikalna i svetlosna signalizacija

Horizontalna signalizacija su sve oznake na cesti kao što su pešački prelazi, pune i isprekidane linije, linija za zaustavljanje, ležeći policajac....

Vertikalna signalizacije se može definisati kao skup posebno kodiranih oznaka namenjenih učesnicima u saobraćaju, koji se, u odnosu na saobraćajne površine, nalaze  u vertikalnoj ravni.

Vertikalna signalizacija su svi znakovi.

Svetlosna  signalizacija  su semafori i razni drugi svetlosni uređaji koji vozače upozoravaju na određene situacije.

Obaveze i odgovornost učesnika u saobraćaju

Svi učesnici u saobraćaju treba da poznaju  zakon o bezbednosti saobraćaja, da poznaju saobraćajna pravila  i  propise, znakove i svakako svi učesnici u saobraćaju moraju da poštuju saobraćajna pravila.

Važno  je da svi spremno ulazimo u saobraćaj i da pri tome ne ugrožavamo ni sebe ni druge.

Treba znati...

Saobraćajni bon-ton

Kad ulazite u vozila, ne gurajte se i ne ometajte izlazak putnika iz vozila.U sredstvima javnog saobraćaja prednost uvek dajte starijim osobama i majkama sa decom i ustupite im mesto u vozilu.sačekajte da vozilo stane, pa tek onda pažljivo siđite i pri tome ne uznemiravajte ostale putnike....

Uticaj saobraćaja na životnu sredinu

Motori automobila se pokreću sagorevanjem goriva kao što su benzin, nafta i gas.

Prilikom sagorevanja goriva u automobilima dolazi do oslobađanja štetnih izduvnih gasova i do zagađenja čovekove okoline.

Istraživanja su pokazala da na zagađenje vazduha najviše utiče saobraćaj i to tako da je za polovinu od ukupnih izvora zagađenja krivac saobraćaj.