Računarske mreže

1. Lokalne i globalne mreže

Povezivanje računara može se ostvariti u okviru iste prostorije, iste zgrade, u okviru jednog grada ili između država.U zavisnosti od udaljenosti na kojoj se računari nalaze unutar mreže, najčešće ih delimo na lokalne i globalne mreže.

Lokalna mreže ili LAN, povezuje računare i druge uređaje u okvirujedne manje lokacije, npr. učionice, stana, zgrade ili kompleksa zgrada. Rastojawa između uređaja mogu biti od nekoliko metara do nekoliko kilometara.

Globalna mreža povezuje računare na velikim geografskim udaljenostima, npr. između gradova. Internet je najpoznatija globalna mreža.

U okviru lokalne mreže računari se povezuju u tri osnovna oblika: magistrala, prsten, zvezda.

Raspoređivanje računara se naziva topologija mreže. Četvrta, mešovita mreža ili razgranata topologija je izvedena iz tri osnovne.

Magistrala- računari su spojeni jedan na drugi po liniji koja ne mora da bude zatvorena.

Prsten- svaki računar je spojen sa sledećim tako da čine zatvoreni krug ili prsten.

Zvezda- svi računari su povezani preko centralnog mrežnog uređaja.

Razgranata topologija- dozvoljeno je grananje, tako da se na jedan računar može priključiti više drugih.

2. Kablovi i mrežni uređaji

Povezivanje ( umrežavanje) računara i drugih uređaja u lokalnu ili globalnu mrežu može biti kablovsko i bežično.

Za kablovsko povezivanje računara i drugih uređaja u mrežu koristi se oprema koju čine kablovi, mrežne kartice, modemi, svičevi, ruteri, habovi i ostali uređaji.

Kablovi mogu biti: optički, koaksijalni, telefonski, UTP.

Najčešće se koriste UTP kablovi, koji se na oba kraja završavaju konektorima. Pri postavljanju kabla u konektor postoji tačan raspored raznobojnih žica koji se mora poštovati.

UTP kabal

Mrežne kartice se nalaze u kućištu računara i imaju izlaz sa njegove zadnje strane. Služe za povezivanje s mrežnim uređajima.

U zavisnosti od načina povezivanja u mrežu postoje: kartice za kablovsko povezivanje i kartice za bežično povezivanje.

Kartice koje se povezuju kablovima nazivaju se eternet (ethernet) mrežne kartice.  Bežične ili wireless kartice rade na različitim brzinama , brzina im zavisi od standarda kome pripadaju.

Mrežni uređaji su modem, hab, svič, ruter. Oni omogućavaju spajanje računarske mreže na Internet i protok podataka.

Modem je uređaj koji šalje i prima informacije. Postoje Dail-up, ADSL, kablovski i bežični modemi.

ADSL modem

Hab prima signal, pojačava ga i šalje radnim stanicama ( umreženim računarima). Ima sve manju primenu , jer spada u red zastarelih uređaja. Sastoji se od više portova koji se koriste za povezivanje više od dva računara u računarsku mrežu. Sve što stigne od podataka na jedan od njegovih portova, hab prosleđuje svima u mreži. Svaki od računara proverava da li su podaci namenjeni njemu.

Hab

Svič po izgledu podseća na hab, ali ima potpuno drugačiju ulogu u mreži. Svičem se kontrolišu podaci koji se prosleđuju određenom računaru ili mrežnom uređaju. Svič razlikuje uređaje koji su povezani na njega.

Svič

Ruter povezuje uređaje u različitim zgradama, gradovima i na različitim kontinentima. Njegova funkcija je da za svaki " paket" podataka odredi putanju- rutu, kojom će se paket kretati i da ga prosledi onom ko je taj podatak tražio.

Bežični ruter

3. Kablovsko i bežično povezivanje

Računari unutar lokalnih i globalnih mreža mogu biti povezani kablovima ili bežično.

Kablovsko ili eternet povezivanje - zasniva se na povezivanju računara kablovima preko mrežnih uređaja. 

Bežično povezivanje - za svaki računar je potrebna bežična mrežna kartica i odgovarajući mrežni uređaj. Ovakve mreže se moraju zaštiti od upada neželjenih posetioca šiframa i sigurnosnim podešavanjima.

4. Načini komunikacije između računara

Protokoli su pravila po kojima računari međusobno komuniciraju.

Prema načinu komunikacije računara unutar mreže razlikujemo dva oblika mreže: partnersku i klijent- server mrežu.

Partnerska ili peer to peer mreža podrazumeva da su svi računari jednakih prava u toj mreži. Svaki računar može da bude klijent, onaj koji traži informaciju i server, onaj koji daje informaciju. Ove mreže se najviše koriste za deljenje svih vrsta podataka, a najveću primenu ima kod manjeg broja računara.

Mreža klijent- server u svom centru ima jedan računar koji se zove server i koji predstavlja srce mreže. Na njemu se nalaze svi podaci koje koriste ostali računari koji se nazivaju klijenti.

Klijent je obično aktivan korisnik, koji šalje zahteve i čeka dok se isti ne ispune, dok je server pasivan, čeka da dobije zahtev koji ispunjava i šalje korisniku. Server upravlja mrežom i na njemu se nalaze izvršni programi i svi podaci, pa zbog toga mora da ima tvrde diskove sa velikim kapacitetom.