Техничко цртање у грађевинарству

У изградњи грађевинских објеката разликују се три фазе:

• планирање
• пројектовање
• извођење грађевинских радова

Техничка документација је скуп пројеката који се израђују са приказима основа, пресека, детаља објекта и текстуалним описом свих радова. Та документација се израђује у пројектантским бироима. Техничку документацију чине: идејни пројекат, главни пројекат и извођачки пројекат.

Пројектовању се приступа после проучавања урбанистичких услова.

На основу жеља инвеститора, које могу бити скице, основе из часописа или постојећих пројеката, прави се пројектни задатак, који је основа за даљи процес пројектовања. У њему се дефинише број, намена, величина, могући распоред жељених просторија, односно функције објекта, спратност, као и начин и врста градње, жељене материјале, као и могуће потребе везане за техничке одређене услове (теретане, котларнице, радионице, базене, гараже) или неке специфичне радне просторије (ординације, механичарске радње, радионице, угоститељске и туристичке објекте). На основу идеја, жеља, потреба инвеститора  и искуства пројектаната ради се идејни пројекат. Идејни пројекат садржи више цртежа ситуације, основу темеља, приземља, спратова, крова, све погледе, хоризонталне и вертикалне пресеке, техничке описе и предрачун. Ради се у размери 1:100 и 1:200.

Главни пројекат се ради када се идејни пројекат одобри од инвеститора.

Након добијања локацијске дозволе, потребно је прикупити све потребне претходне услове (услове за електро инсталације, инсталације водовода и канализације, грејања или енергетског снабдевања, потребне техничке и санитарне услове као и могуће услове Завода за заштиту споменика, или неке од осталих специфичних услова који директно условљавају функцију, обликовање или карактеристику будућег објекта), могућа геомеханичка испитивања, и остала потребна мишљења потребна за израду главног пројекта.  Тим пројектаната тада  креће у процес израде главног пројекта. У главном пројекту се прецизно дефинишу потребне димензије и тачан положај свих појединачних конструктивних елемената – зидова, стубова, греда, плоча, степеништа, врата, прозора, димњака, арматуре… У овом пројекту се дефинише начин обраде и употреба појединих употребљених материјалиа. Ради се и главни пројекат водовода и канализације као и главни пројекат електро инсталација. Остали делови главног пројекта се могу разликовати од саме врсте и намене објекта (машинске инсталације, пројекта против пожарне заштире, пројекат лифтова и ескалатора, технолошких процеса и остало). Поред тога, у пројекту се налази предмер и предрачун са количинама потребних материјала, као и трошкови пројектованих радова.

Главни пројекат је коначни и најважнији пројекат и садржи све детаље објекта и прорачуне-изглед објекта у више пресека, темељ, све етаже, кров, инсталације с прорачунима и црта се у размери 1:100.

ситуациони план шире околине

Ситуациони план градилишта приказује обележено место за грађевину, место за грађевинске машине, за ископ земље, за поједине грађевинске материјале, за довод струје и воде…

ситуациони план градилишта

Котирање је димензионирање или уношење мера објекта на технички цртеж.

Карактеристике котирања у грађевинарству:

-котна линија се завршава обично цртицом под углом од 45º,

-користе се симболи-поједностављене ознаке за прозоре, врaта и сл.

-димензије су наведене у cm.

Tехнички цртежи треба да су израђени тако да се на цртежима  налазе сви подаци, да приликом њиховог читања нема нејасноћа и да у потпуности садрже замисао пројектанта, а да га разумеју и извођачи радова.

Перспектива потиче од латинске  речи prospicere што значи видети или разабрати. Перспектива је гледиште, начин гледања, начин разматрања, схватање. Исти појам  може се тумачити на више начина, зависно од перспективе. Перспектива у оптици означава појаву привидног смањења ликова и предмета сразмерно њиховој удаљености од гледаоца.

Линеарна (геометријска или правилна) перспектива се заснива на природном закону да се удаљавањем од посматрача ликови сразмерно праволинијски (линеарно) смањују – и сви нестају у једној истој тачци – недогледу .