Просторно и урбанистичко планирање

Postupci i faze u izgradnji građevinskih objekata

Sajt:	Digitalna škola
Kurs:	Техника и технологија за 6. разред основне школе
Knjiga:	Просторно и урбанистичко планирање
Štampao/la:	Korisnik u ulozi gosta
Datum:	Friday, 26. April 2024., 19:36

Sadržaj

1. Увод
2. Урбанистички план
3. Детаљни урбанистички план
4. Ситуациони план
5. Пројектовање

1. Увод

Изградња једног грађевинског објекта веома одговоран, дуготрајан и скуп посао, зато га треба добро осмислити и припремити. Зато се реализација једног грађевинског објекта обавља у више фаза:

- фаза препознавања потребе за градњом(планирања) у којој значајну улогу има инвеститор

- фаза пројектовања грађевинског објекта у којој се трага за функционалним, конструктивним и естетским решењима објекта

- фаза извођења радова у којој се јасно препознају основни (зидарски, тесарски, бетонски ...), завршни (молерски, керамичарски, фасадерски ...) и инсталатерски радови (водовод, канализација, грејање ...).

Да би се објекат саградио, у разним фазама пројектовања потребни су, користе се, или се израђују, следећи технички цртежи:

1.урбанистички план,

2.ситуациони план шире околине,

3.ситуациони план градилишта,

4.скица објекта,

5.идејни пројекат,

6.главни пројекат,

7.извођачки пројекат.

На основу идеје, црта се скица, после даље разраде и дораде, техничари и цртачи у пројектантском бироу израђују планове и пројекте за грађевине. То се некада радило помоћу прибора за техничко цртање, што је било веома споро и одговорно. Данас се тај посао ради помоћу рачунара, користе се специјални програми за ту сврху и штампају се на великим плотерима.

На цртежима треба да се налазе сви подаци, да приликом њиховог читања нема нејасноћа и да у потпуности садрже замисао пројектанта, а да га разумеју и извођачи радова.

Јасноћа техничких цртежа постиже се коришћењем више врста линија, а свака од њих има своје значење, а користи се техничко писмо.

2. Урбанистички план

Урбанистички план

Градња објеката се обавља само на местима која су за то предвиђена урбанистичким планом.

Планирање градова врши се уз помоћ урбанистичких планова које према значају делимо на генералне, детаљне, регулационе планове, урбанистичке пројекте и урбанистичке уређајне основе.

Урбанистички план одређује изградњу нових или проширење и уређење постојећих насеља као и њихово развијање. Генерални урбанистички план се ради у размери 1: 5000 или 1: 10000, зависно од насељеног места.

Израда ГУП-а има своје фазе: припрема, нацрт и предлог плана са својим графичким и текстуалним делом.

Припрема обухвата снимање и уцртавање свих тренутно изграђених објеката.

Онда се приступа изради информационе основе, а то значи прикупљање података о објектима, о инфраструктури-саобраћајницама, водоводу, канализацији ел. струји, птт мрежи, гасној мрежи итд. подаци о становништву, природним каракреристикама терена, и подацима о намени објеката.

Ради се демографска студија, саобраћајна студија, геолошка студија, студија заштите споменика и грађевина.

Након свега тога се присупа изради плана и ради графички модел у виду карте.

Постоји и текстуалана анализа ГУП-а, образложења зато се нешто баш на том месту гради.

Поред нацртаних грађевинскух објеката у урабанистички план је унета и мрежа инсталација, водовод, канализација, струја, ПТТ, гас, централно грејање, итд.

Да би се добила грађевинска дозвола за градњу објекта документација потребна за градњу предаје се служби која врши увид да ли се објекат може градити на одређеној локацији и да ли је у сагласности са урбанистичким планом. Уколико она процени да се димензије и изглед објекта такви да не ремете услове из урбанистичког плана, односно да је објекат одговарати унапређењу насеља у естетском и функционалном погледу она издаје дозволу за градњу, и тек након тога објекат се може градити.

Грађење објеката без грађевинске дозволе или мимо добијене дозволе назива се дивља градња, тако где она постоји и где је уопште могућа, јер грађевински објекат није ништа невидљиво, неизмерљиво, или тајанствено, нити се икако може сакрити.

Најсличнија урбанистичком плану јесте мапа града, с тим што урбанистички план садржи сваки и најситнији детаљ, односно објекат.

3. Детаљни урбанистички план

Детаљни урбанистички план

Детаљни планови су планови који представљају фино планирање појединих делова града. Зову их и ситуацини планови.

По новом закону уместо детаљног урбанистичког плана се ради регулациони план у размјери 1:500 и 1:1000. На плану се уочавају регулацина и грађевинска линија. Регулациона линија која представља линију разграничења између јавне површине, улице са тротоаром и парцеле без обзира на власништво. Грађевинаска линија је линија до које се објекат може градити. На тим плановима нема физичке структуре објаката и габарита. Само се наноси спратност објеката, тј колико на неком плацу може бити изграђено м2, која је намена будућих објеката. Габарити и изглед објеката се препуштају будућем пројектанту.

Детаљни план шире околине на којој се гради објекат приказује детаљније где пролази пут, водовод, канализација, каблови за телефон и струју тј означавају се мјеста где се нешта може прикључити. У овај план се уцртава и одобрено место за грађевину, стране света, бројеви суседних парцела. Мора бити у складу са ГУП-ом.

4. Ситуациони план

Ситуациони план

Ситуациони план шире околине приказује спољне (контурне) ивице будућег објекта на грађевинској парцели, све грађевинске парцеле са бројевима и улицама које окружују градилиште, водоводну, канализациону, електричну и телефонску мрежу, правац севера и др.

Овај план се назива и диспозиција, а црта се у размери 1:1000 .

Ситуациони план градилишта приказује парцелу са нацртаним објектом на жељеном месту у односу на границе парцеле, положај објекта у односу на стране света и пут, улицу са које ће се улазити на градилиште, регулациону линију (граница улице и парцеле), грађевинску линију (линија где се поставља објекат). Црта се у размери 1:200, слика 2. Овај цртеж је котиран, и приказује тачан положај објекта на парцели, што је битно и због изградње каснијег градилишта за тај објекат.

5. Пројектовање

Пројектовање

Техничка документација је скуп пројеката који се израђују са графичким прилозима и приказима свих потребних основа, пресека, детаља објеката и са текстуалним описом радова и пратећом правном документацијом. Техничку документацију израђују овлашћени пројектанти и бирои. Техничку документацију чине идејни пројекат, главни пројекат и извођачки пројекат.

Скица

Скица се ради на основу жеље и идеје, потребе и материјалних могућности наручиоца. Она служи као основа за градњу идејног пројекта. Скица је једноставан цртеж који се црта слободном руком по свим правилима техничког цртања, са доста детаља

Идејни пројекат

Идејним пројектом пројектант приказује како је наумио да удовољи инвеститору, то јест оном ко је наручио градњу објекта.

Овај пројекат садржи цртеже којим наручилац може сагледати како ће изгледати објекат и изнети своје примедбе са тим у вези, због евентуалних измена.

Идејни пројекат се ради у размери 1:100, за мање, и 1:200, за веће објекте.

Главни пројекат

Главни пројекат се израђује након одобравања идејног пројекта.То је коначни и најважнији пројекат и садржи све детаље објекта и прорачуне. Најчешће се црта у размери 1:100, а на основу њега се добија грађевинска дозвола.

Извођачки пројекат

Извођачки пројекат (палирски план) је последњи у низу пројеката.

Њиме се приказују и најситнији детаљи објекта и служи за извођење грађевинских радова на градилишту.

Обично се црта у размери 1:50 или 1:20 (пример извођачког пројекта степеница).