Значај и развој грађевинарства

Главне гране грађевинске технике су архитектура и грађевинарство.

Архитектура је делатност која се бави пројектовањем и уметничким обликовањем, креирањем грађевиских објеката и простора. Архитекти пројектују зграде, мостове,  насеља и градове, унутрашњу опрему станова, пословних зграда и др.

Грађевинарство  је делатност која се уз помоћ техничких средстава бави градњом онога што су архитекти замислили и пројектовали.

Архитектура и грађевинарство чине једну целину.

У давној прошлости човек је највише размишљао како да дође до доброг оруђа за рад, до оружја за лов и риболов и наравно да нађе што боље скровиште  од непријатеља и невремена. Прва скровишта су му биле пећине, а касније је почео да прави склоништа и станишта као што су земунице, сојенице итд. Борба за опстанак и тежња за бољим животом човека је натерала да прави што боље услове за живот. Зато је градитељство једна од најзначајнијих и најстаријх  људских делатности. У нашој Земљи грађевинарство је веома развијено.

Стилови градње

Стил градње је начин обликовања града карактеристичан за једну епоху. Најпознатији стилови градње су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.

Одлика сви старих стилова као што су египатски, месопотамски, грчки је у томе што су сви објекти који су били грађени посвећени њиховим боговима јер су веровали у загробни живот.

Најпознатији стилови градње су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.

Стари Египат

Заједно са Месопотамијом сматра се центром архитектуре. Камен је био основни грађевински материјал. Највише су се градили храмови у част египатских божанстава и гробнице у облику пирамида.

Egipatska arhitektura

Месопотамија

Месопотамија је подручје између Тигра и Еуфрата у данашњем Ираку и сматра се колевком људске цивилизације. Главни допринос Месопотамије светској архитектури је проналазак конструкције лука, свода и куполе. Једини грађевински материјал који су користили је земља, аод које су правили ћерпич или опеку. Ту су настали велики градови Ур и Вавилон. Навише су се правили храмови и краљевске палате.

Грчки стил градње

Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. Грчки храм је најважнији и најраспрострањенији тип зграде у грчкој архитектури.

Храм је постао главни носилац стилсог процеса. Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе посвећене том божанству за обично стварне или култне жртве. Грчки храм није служио као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура која је примерена човеку за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у чијим се храмовима састају верници  Унутар храма су се налазили скулптуре и вотивни поклони. Темељи су се правили од камена а сама зграда је од непечене опеке и дрва и обложена сликама декорисаним плочама из печене глине. У почетку се употребљавао дрвени грађевински материјал а касније камен у првом реду кречњак јер је а и мермер који је допреман и било је тешко допремити велике комаде мермера бродовима. Храм  има наос- светилиште и пронаос- претпростор понекад и опсидоном.

Најважнији део храма је стуб. Постоје разлике у изгледу стуба, нарочито капитела, а затим архитрава, епистила и распореда декорације. По тим стубовима се разликују одређени подстилови грчке архитектуре: дорски, јонски и коринтски стил градње.

Дорски стил  преовлађује у континенталној Грчкој, Великој Грчкој и на Сицилији. Он је карактерисан стубом у овој архитектури са одговарајућим капителом. Он је ослоњен на стилобад, диже се чврст и снажан и ужи је при врху него у основи са чистим жљебовима- канелурама којим је избраздан. Завршава се капителом који се састоји од ехинуса- у виду неког ластучића и абакуса на којем леже правоугаоне архитравне греде чији састави се налазе у основи ступова. Изнад архитрава је фриз на којем се налазе украси од триглифа и метопа који се смењују и изнад њих се налази венац. Забат је украчен тимпаноном- троугластим елементом који је испуњен скулптуралним приказима.

      Дорски стил

Јонски стил преовладава у Јонији у источном делу Егејског мора и донекле је редак на западу Грчке. Стуб јонског стила лежи на украшеној округлој стопи, виткији је од дорског ступа и има 24 канелуре, носи капител који има фасцију са симетричним волутама и ехинус јајасту киму. Стубови носе архитравне греде и фриз украшен триглифима и метопама.

           Јонски стил

Коринтски стил је у ствари једна варијанта јонског реда и база му је као у јонског стуба а капител је састављен од стилизираног лишћа биљке акантуса и волута на сваком углу капитела Најпознатијису Олимпејон у Атени, храм Ламбранди у Малој Азији и храмови кружног облика у Делфима и Епидаурусу

 Коринтски стил

Римски стил градње

Римски стил градње се одликује великим луковима, стубовима, сводовима и украсима. Значајна дела римског градитељства су: терме, храмови, позоришта, тријумфални лукови, римске базилике, мостови, аквадукти, виадукти, тврђаве, улице. Што се тиче архитектуре у Римској уметности, појављује се једно другачије схватање простора и конструкције. Од 2. века п. н. е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти, а елементи лука и купола које он омогућава су постали карактеристика римске архитектуре. Зидови  су конструктивни елементи,  док се стубови налазе упуштени у зидове у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски стубови и они су били само додани елементима зидних конструкција, који су се градили као носећи елементи.  Зграде су огромних димензија,   градиле су се од опека у малтеру, а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Пошто су били заљубљени у сјај и раскош,  то се огледало у унутрашњем простору .

Колосеум

Готски стил градње

Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-тог века у северној Европи. Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали- на горе. Карактеристични знак за готику је био изломљени лук који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици, био много статичкији односно статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.

Миланска скала

Готски стил градње

Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-тог века у северној Европи. Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали- на горе. Карактеристични знак за готику је био изломљени лук који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици, био много статичкији односно статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.

Брамантеов Tempietto у Риму

Из палате Медичи

Капетан Мишино здање

Архитектура у бароку је крајње динамчна, богата стубовима, луковима, нишама, волутама. Препознатљиви елементи су овал (елипса), конкавност и конвексност, те општа разиграност зидних маса и простора

Барок је стил са китњастим фасадама, обимном декорацијом унутрашњости и спољашњости.

Версај

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима

Богословија у Сремским Карловцима

Византијаска архитектура

Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Источног римског царства (Византија) и везана је за Цариград иако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности може се сматрати да је настала у почетку 5. века .

Ранохришћанска и византијска архитектура Византијске цркве у основи имају облик крста код кога су сви краци једнаке дужине. Простор у средини крста као и сва четири бочна простора пресвојавају се куполама. Груписање полукупола око централне куполе је карактеристично за ову архитектуру.

Из архитектуре хришћанског истока - Византије усавршен је облик уписаног крста , који се јавља у више варијанти:

- развијени уписани крст (са једном или пет купола),

- сажети уписани крст са једном куполом,

- развијени уписани крст са обимним бродом (једна или пет купола),

- уписани крст са суженим крацима,

- комбиновани са елементима уписаног крста

Манастир Хиландар

Манастир Грачаница

Модерна архитектура

Модерна архитектура се углавном одликује једноставним формама, изостанком украса и стварањем лепих облика самим конструкцијским елементима.

Савремена архитектура почиње у 20. веку и одликује се употребом  нових материјала као што су метал, бетон, армирани бетон, изолациони материјали, материјали за облагање итд.

Notre Dame du Haut u Ronchampu

Музеј Гугенхајм у Њујорку

Најпознатије грађевине из прошлости

Од праисторије па на овамо иако је техника била слабо развијена, човек је градио величансвене грађевине, а неке од њих су сачуване и до данашњих времена, а то су: пирамиде из Гизе, Стоунхенч у Шкотској, Колосеум у Риму, Акропољ у Атини, Јупитеров храм у Балбеку, Кинески зид, манастири Студеница,  Раваница, Манасија и многи други.