Машине спољашњег транспорта

1. Машине спољашњег транспорта

Саобраћајни систем је скуп средстава који омогућавају превоз путника и терета као и пренос информација из једног места у друго. Обухвата: саобраћајна средства, саобраћајнице,  саобраћајне установе и саобраћајну регулативу.

Саобраћајна средства служе да се њима транспортују путници или терети. Сва саобраћајна средства можемо сврстати у групу машина које називамо транспортним машинама.

У зависности од тога где се изводи транспорт разликујемо:  машине спољашњег транспорта и машине унутрашњег транспорта.

МАШИНЕ СПОЉАШЊЕГ ТРАНСПОРТА

Транспортне машине спољашњег транспорта су  машине које терете транспортују ван производног или радног простора. Одлика  машина спољашњег транспорта је покретљивост.

У машине спољашњег транспорта убрајамо: моторна возила, железничка возила, бродове, авионе, мотоцикле.

Бицикл

Бицикл је  превозно средство на 2 точка. За погон се користи енергија мишића возача, која се преко педала и ланчастог преносника преноси на заднји точак. Код савременог бицикла уграђен је степенасти ланчани пренос за мењање брзине.

Мотоцикл

Главни делови  мотоцикла су: носећи оквир или рам, који обједињује све делове у једну целину,  управљач, точкови, амортизери, мотор, преносни механизам, кочиони механизам, електрични уређај.

1. мотор - радилица, клипњаче, вентили, разводни ланац, мењач, електропокретач..., 2. осовине и лежајеви точка, 3. кочиони дискови, 4.вешањe- телескопи предње виљушке, опруге, тела амортизера, 5. носачи предњег полуоклопа, 6. управљач, 7. ослонци за ноге, 8. резервоар горива, 9. оквир, 10. задња арматура и држачи, 11. издувни  систем, 12. задња виљушла, диск, ланац и ланчаници, 13. главна осовина држача предње виљушке и лежајеви у глави оквира, 14. вијци, носачи акумулатора и опреме

Носећи оквир је централни конструкциони део мотоцикла који обједињује све остале делове и опрему.  Обухвата и резервоар за гориво.

Управљач  омогућава возачу да регулише правац кретања. Прави се од челичне цеви која је повезана са предњим точком, односно виљушком на којој се он налази. На њој се налазе рукохвати, као и ручице повезане са системом за промену брзине, ручице гаса и кочнице и дугмад за активирање сигналних уређаја.

Точкови се састоје  од гума постављаних на фелне.

Удобну вожњу обезбеђују амортизери, који служе да ублаже ударе током вожње.

Већина мотоцикала има двотактни бензински  мотор.

Преносни механизам обезбеђује пренос обртања и снаге са главног вратила мотора на задњи точак.

Најсавременији мотоцикли имају аутоматску промену брзине додавањем или одузимањем гаса.

Кочиони  механизам обезбеђује могућност заустављања мотоцикла када се за то укаже потреба. Предњи точак се обично зауставља преко ручице кочнице на управљачу, а задњи ножним кочницама.

Електрични уређаји обезбеђују мотоциклу функционисање свих сигналних уређаја и система за паљење смеше.

Аутомобили

Данашњи аутомобили као погонску машину користе моторе СУС (Ото, Дизел, Ванкел).

Аутомобили се користе за превоз путника и терета на већа растојања, а крећу се путевима на сопствени погон.

У зависности од намене могу бити:

- путнички, за превоз путника и имају до 8. седишта,

- аутобуси, за превоз путника и имају више од 8. седишта,

- теретни, камиони, за превоз терета,

- специјални, возила полиције, ватрогасна кола, амбулатна кола, итд.

Аутомобили имају следеће главне делове :

1.-предње вешање, 2.-гума,3.-управљачки механизам, 4.-трансмисија, 5.-задње вешање, 6.-диско кочнице, 7.-резервоар за гориво, 8.-каросерија, 9.-унутрашњи простор-за путнике, 10.-мотор, 11.-хладњак

Каросерија -носи све делове аутомобила и омогућава њихово функционисање као целине. Најчешће се израђује се од челичног лима. Због чињенице да су лимови за серијску производњу неотпорни на корозију каросерија се штити бојама и лаковима.

Мотор - је углавном бензински или дизел мотор.

Трансмисија  преноси оптерећење и обртно кретање мотора до точкова, а састоји се од спојнице - квачила, мењача, карданског преноса који преноси обртни момент и кретање од мењача до диференцијала, задњег односно предњег моста и точкова.

Систем вешања чине опруге, амортизери и точкови са пнеуматицима.

Управљачки механизам се састоји од волана, полуга, главе управљача и спона.

 Кочнице делују на принципу трења на дисковима и омогућавају успоравање возила.

Електроуређаје  чине произвођачи (динамо-машина и акумулатор) и потрошачи електричне енергије (уређај за паљење смеше, стартер, светла и др.)

Систем за хлађење обугвата систем за грејање и климатизацију.

Аутомобили се стално усавршавају, посебно на плану електронике, потрошње горива и безбедности.

Неки произвођачи производе аутомобиле са хибридним моторима или у потпуности са електромоторима, моторима на водоник, гас, итд.

Аутобуси

Аутобус је првозно средство намењено за превоз већег броја људи. Раде се за градски и међуградски превоз.

Тролејбуси

Тролејбуси су возила слична аутобусима, с тим што им се кретање не остварује мотором СУС, већ електромоторима који електричну струју добијају у току кретање преко електричног водa (троле). Пошто не загађују животну средину користе се као средства јавног превоза у већим градовима.

Камиони 

Камиони су транспортна средства намењена за превоз материјала. За превозб течних и гасовитих материјала користе се камиони цистерне.

Железничка возила

Железничка возила су возила која се крећу по шинама. Пројектована су да вуку или их вуку друга вучна возила. Железничка возила намењена су превозу путника и роба (терета). Локомотиве су се мењале током историје железнице, од парних до електричних. У свету је данас уобичајено коришћење електричних и дизел локомотива, са тенденцијом да једног дана све пругу буду електрифициране и де се користе једино електричне локомотиве, јер не загађују животну средину.

Трамвај служи за превоз већег броја људи. Има металне точкове и креће се по шинама. За погон користи електомотор.

Бродови

Бродови су средства намењени за превоз људи и терета пловним путевима, језерима, рекама и морима.

Већина бродова има следеће основне делове:

Прамац (7)-предњи део брода,

Крма (2) - задњи део брода на коме је кормило, чијим померањем се управља бродом,

Кормило - служи за управљање кретањем брода,

Бокове- лева и десна страна брода,

Труп (4)- костур брода са ребрима и кобилицом, у којој су смештени товарни простор, кабине, ваздушни xепови који повећавају безбедност брода, машинско одељење, итд.

Палуба (8) - платформа изнад трупа, у једном или више нивоа,

Командна кабина (9), налази се на палуби на погодном месту,

Сидро (5) - за осигурање брода, односно његово стајање на отвореном мору,

Погонске (3), преносне, телекомуникационе и друге уређаје.

Кретање бродова се остварује преношењем обртања са вратила мотора до пропелера са лопатицама. Када се пропелер обрће лопатице ударају воду и стварају потисну силу која брод гура напред. Одмах иза пропелера налази се кормило које  управља струјање воде створене елисом у леву или десну страну, што омогућава померање и управљање бродом.

Авиони

Авиони су летећа средства за превоз људи и терета ваздухом.

Главни проблем кретања авиона јесте савлађивање сопствене тежине са теретом, што је решено дејством аеродинамичке силе коју ствара крило. Својим релативним кретањем кроз ваздух великом брзином, постављајући се под одговарајући угао с обзиром на струјање ваздуха, крило ствара аеродинамичку  потисну силу (R). Потисна сила (P) савлађује гравитациону силу терета (P =G). Да би се остварило релативно кретање крила и авиона кроз ваздух, потребна је извесна вучна или потисна сила, а њу даје снага мотора преко елисе или реактивне силе излазног млаза. Ова сила треба да савлада отпор кретању ваздуха целе летилице.

Главни делови авиона, без обзира на врсту мотора су:

Крила - као најважнији носећи елемент авиона.

Труп - у коме се смештају путници, или терет, и на чијој је предњој страни пилотска кабина.

Мотор - који авиону даје погон, било да је смештен на крилима авиона, на предњој страни авиона, или на доњем крају трупа.

Стајни органи, који служе за кретање авиона по земљи, а обично се увлаче током лета хидрауличним системима.

Управљачки уређаји, који служе за померање закрилаца на крилима и репу авиона, те управљање авионом, како у ваздуху, тако и на земљи.